Jutarnje navike koje pomažu metabolizmu i mršavljenju

Prvih sat vremena nakon buđenja često odlučuje kako će izgledati ostatak dana. Da li ćete juriti, posegnuti za kafom na prazan stomak, preskočiti doručak i odmah uzeti telefon u ruke – ili ćete organizmu dati malo bolji početak?

Dan započnite vodom, a kafu malo odložite

Mnogi prvo posegnu za kafom, još dok nisu ni ustali iz kreveta kako treba. Iako kafa može da razbudi, organizmu je nakon noći najpre potrebna hidratacija.

Čaša vode posle buđenja pomaže da se telo pokrene, a može da smanji i osećaj tromosti. Kafu ne morate da izbacite, ali je bolje da ne bude prva stvar koju unosite u organizam, posebno ako vam smeta na prazan stomak ili osećate nervozu posle nje.

Ako vam prija, jutro možete početi običnom vodom, a tek kasnije popiti kafu — na primer posle doručka ili kada stignete na posao. Važno je i da ne preterujete sa zaslađenim kafama i dodacima, jer one lako mogu da postanu skriveni izvor kalorija.

Slatka peciva, beli hleb sa namazom ili zaslađene žitarice često deluju kao praktičan izbor, ali takav doručak može brzo da podigne šećer u krvi, a zatim da dovede do novog pada energije i gladi.

Bolja opcija je obrok koji sadrži proteine, vlakna i zdrave masti. Takav doručak duže drži sitost i pomaže da kasnije ne posežete za grickalicama. Mayo Clinic navodi da visokoproteinska ishrana može kratkoročno da doprinese sitosti i mršavljenju, ali upozorava da dugoročno ne treba ekstremno ograničavati cele grupe namirnica bez saveta stručnjaka.

Dobar jutarnji izbor mogu biti jaja sa povrćem, grčki jogurt sa ovsenim pahuljicama i orašastim plodovima, integralni tost sa avokadom, mladi sir, tunjevina ili obrok koji kombinuje proteine i vlakna.

Poenta nije da potpuno izbacite ugljene hidrate, već da birate kvalitetnije izvore – integralne žitarice, ovsene pahuljice, voće i povrće.

Čim ustanete, razmaknite zavese, otvorite prozor ili izađite na terasu bar nekoliko minuta. Prirodna jutarnja svetlost pomaže organizmu da se razbudi i da uskladi unutrašnji biološki sat.

Harvard Health navodi da je jutarnje izlaganje svetlosti važno za podešavanje cirkadijalnog ritma, odnosno unutrašnjeg sata koji utiče na san, budnost i funkcionisanje organizma.

Kada je san bolji, lakše je kontrolisati apetit i izbor hrane tokom dana. Umorno telo češće traži brzu energiju, najčešće kroz slatkiše, peciva i kalorične grickalice.

Ne morate da trenirate u šest ujutru da biste uradili nešto dobro za telo. Dovoljno je i desetak minuta laganog istezanja, kratka šetnja, nekoliko vežbi mobilnosti ili pokreti inspirisani jogom.

Takvo razgibavanje može da pokrene cirkulaciju, smanji ukočenost i pomogne da u dan uđete sa više energije. Važno je da rutina bude realna i održiva, jer navike koje možete da ponavljate svakog dana imaju mnogo veći efekat od povremenih iscrpljujućih treninga.

Navika da se odmah po buđenju proveravaju poruke, mejlovi i društvene mreže mnogima podigne nivo stresa pre nego što dan uopšte počne. Mozak se preplavi informacijama, a vi imate osećaj da kasnite, da nešto morate ili da ste već pod pritiskom.

Pokušajte da telefon ne bude prva stvar koju ćete uzeti u ruke. Dajte sebi makar pola sata bez skrolovanja. Umesto toga, popijte vodu, doručkujte, sredite se i pustite telo da se probudi bez dodatnog mentalnog opterećenja.

Manje jutarnjeg stresa može da pomogne i boljoj kontroli apetita, jer stres kod mnogih ljudi pojačava želju za brzom i kaloričnom hranom.

Kratko tuširanje hladnijom vodom može da razbudi organizam i poboljša osećaj energije, ali sa ovom navikom treba biti umeren. Nije potrebno mučiti se ledenom vodom — dovoljno je da poslednjih 30 do 60 sekundi smanjite temperaturu vode onoliko koliko vam prija.

Počnite od stopala i nogu, pa postepeno nastavite ka ostatku tela. Ako imate probleme sa srcem, pritiskom ili cirkulacijom, ovakve promene temperature ne treba uvoditi bez saveta lekara.

Ako želite da dodatno pokrenete metabolizam, ne morate da trčite maraton. Dovoljno je da u dan ubacite više hodanja.

Parkirajte automobil malo dalje, izađite iz autobusa jednu stanicu ranije ili prošetajte desetak minuta pre posla. CDC preporučuje odraslima najmanje 150 minuta umerene aerobne aktivnosti nedeljno, što može da se postigne i kroz brzu šetnju od oko 20 do 30 minuta dnevno.

Takve male promene deluju jednostavno, ali kada se ponavljaju svakodnevno, mogu da naprave razliku — ne samo za liniju, već i za energiju, raspoloženje i opšte zdravlje.

 Video: Dženifer Aniston vežba