Kad je pevačica umrla, njen brat rasprodao svu imovinu: I njenu kuću na Voždovcu

Milica Milojević

Novinar rubrike zabava

Komšije izražavaju žaljenje što kuća nije pretvorena u muzej posvećen pevačici, iako se na izgledu skoro ništa nije promenilo.

Pevačica je svoje poslednje mesece provela teško bolesna i vezana za krevet, a njena smrt se posebno teško odrazila na njenog brata.

Nekadašnji dom legendarne pevačice Usnije Redžepove i njenog supruga Svetomira Šešića Šeleta na Voždovcu prodat je pre nekoliko godina, a u objektu danas živi nova porodica. Iako se na samoj kući spolja i iznutra nije mnogo toga promenilo, nekadašnje komšije iz naselja Dušanovac ističu da im je žao što nekretnina nije pretvorena u muzej posvećen pevačici, koja je umrla pre 11 godina nakon teške bolesti.

Komšinica Slavica, koja živi u blizini, objasnila je ko danas živi u nekretnini i kako su izgledali poslednji meseci Usnije Redžepove.

„Kuća je pre nekoliko godina prodata i sad tu živi jedna žena s ćerkama, čiji je muž kupio kuću od Usnijinog brata Resada Redžepova. Nažalost, on je posle manje od godinu dana preminuo od teške bolesti, kao i sama pevačica. Nije se ništa mnogo menjalo na kući otkad je prodata, ni spolja ni iznutra. Taj čovek umetnik je nešto bio počeo, ali ga je smrt pretekla. Žao nam je što u njoj nije otvoren neki muzej njoj u čast, dugo se to prodavalo. Usnija je bila divna žena i komšinica.Mnogo se namučila poslednjih meseci života. Nije mogla da izlazi iz kuće, bila je vezana za krevet. Šeletova smrt ju je dotukla. Mnogo je patila kad je ostala bez njega, iako je on bio alkoholičar. Sećam se da joj je od poznatih u kuću dolazila samo Lepa Lukić”, rekla je komšinica.

Brat i dalje obilazi dom

Stariji komšija Aleksandar prisetio se da brat pokojne pevačice, Resad Redžepov, i dalje svrati do kuće kada dolazi u Beograd:

„Usnijin brat svaki put kad dođe u Beograd, obavezno svrati i do kuće. Zastane, pogleda, pa ide dalje. On je mnogo bio vezan za nju i teško je podneo njenu smrt. Mislim da je jednom i ušao u kuću da porazgovara s novim vlasnicima, pre nego što je gazda preminuo. Imali su baš lepo, veliko dvorište, oni su brinuli o tome dok su bili živi. Posle je sve to dosta postalo zapušteno. Sećam se da se jednom voda slivala odozgo i išla je baš u pravcu njihove kuće. Njemu je to smetalo, pa je on zatvarao vodu da ide ka mojoj kući. A ja sam onda zatvarao da ide ka njegovoj. Bio je pijanica teški, uvek pijan. Išao je tim malim automobilom u kafanu i pijančio tamo. Usnija je bila divna i dobra žena. Lepo smo pričali, šalili smo se. Bila mi je kao sestra. Onda sam čuo da se razbolela i brzo je umrla. Pričao mi je njen brat da hoće tu kuću da prodaju i tako je posle i bilo.“

Inače, na spisku prodatih stvari su se našli i vredni antikviteti koje je tokom života skupljala širom sveta, klavir, kao i krevet u kojem je provela poslednje trenutke života.

(Kurir)

BONUS VIDEO:Metar moga sela Marta Savić, prvi video: Porodična kuća