Kako Gugl maps i Waze otkrivaju policiju i radare

Kada se na Gugl mapsu ili Waze-u pojavi upozorenje da se nekoliko stotina metara dalje nalazi policijska patrola ili radar, mnogi vozači pretpostavljaju da aplikacija tu informaciju dobija preko satelita ili nekog naprednog sistema veštačke inteligencije.

U osnovi svega nalazi se sistem poznat kao crowdsourcing, odnosno masovno prikupljanje podataka od korisnika.

Kada neko primeti patrolu, dovoljno je da u aplikaciji označi odgovarajuću opciju. Upozorenje se zatim pojavljuje na mapi drugih vozača koji prolaze istim pravcem. Ali jedna prijava sama po sebi ne znači da će upozorenje dugo ostati aktivno.

Aplikacije mogu da traže od sledećih korisnika koji prolaze tom lokacijom da potvrde da li se policija i dalje nalazi na istom mestu. Ako više ljudi potvrdi istu informaciju, raste verovatnoća da je prijava pouzdana.

Na taj način sistem praktično neprestano sam sebe ažurira. Ako kroz istu deonicu prođe veći broj vozila, a niko ne potvrdi da je patrola još tu, upozorenje može da nestane sa mape.

Iza jednostavne prijave korisnika ipak stoje algoritmi koji procenjuju koliko je određena informacija verovatna. Kada više nezavisnih vozača prijavi isti događaj ili potvrdi postojeće upozorenje, aplikacija ima više razloga da tu informaciju zadrži.

S druge strane, stare ili nepotvrđene prijave vremenom se uklanjaju kako vozači ne bi dobijali upozorenja za situacije koje više nisu aktuelne.

Upravo zbog toga preciznost ovakvih sistema najviše zavisi od broja aktivnih korisnika na određenom području. Na prometnim putevima, gde veliki broj ljudi koristi navigaciju, informacije mogu da se menjaju gotovo iz minuta u minut.

Waze je posebno poznat po tome što korisnike podstiče da prijavljuju ono što vide na putu. Za određene aktivnosti korisnici mogu da dobijaju poene, čime se dodatno podstiče njihovo učešće u zajednici i ažuriranje podataka.

Pošto je Waze u vlasništvu Gugla, određeni podaci iz ovog sistema mogu da se koriste i u okviru drugih Gugl usluga, uključujući navigaciju.

Ideja je jednostavna – što više ljudi učestvuje, to mapa može brže da prikaže promene na putu.

Iako su ovakve informacije vozačima korisne, prijavljivanje policijskih patrola i radara već godinama izaziva rasprave.

Jedni smatraju da upozorenje tera vozače da uspore i poštuju ograničenje brzine, dok drugi upozoravaju da se iste informacije mogu koristiti kako bi se izbegla policijska kontrola.

U Nemačkoj postoje ograničenja u vezi sa korišćenjem uređaja i aplikacija koje tokom vožnje upozoravaju na kontrole brzine, dok se za kršenje propisa mogu izreći novčane kazne i kazneni poeni.

U Francuskoj, sa druge strane, aplikacije ne prikazuju nužno preciznu tačku na kojoj se nalazi policijska kontrola. Umesto toga, vozač može da dobije upozorenje da ulazi u širu „zonu opasnosti“.

Prijavljivanje događaja na putu dostupno je preko pametnih telefona, a deo funkcija može da se koristi i putem sistema Android Auto i Apple CarPlay. Ipak, ovakva upozorenja ne treba posmatrati kao potpuno siguran izvor.

 Video: Kako do Google aplikacije na Huawei telefonu