Kako izabrati radnu ploču za kuhinju?

Dodajte Glossy u vaš Google izbor

Radna ploča je jedan od najopterećenijih delova kuhinje, ali i kupatila. Na nju svakodnevno padaju kapljice vode, prosipaju se ulje i kafa, ostavljaju vrele šerpe, koriste se noževi, sredstva za čišćenje i brojni drugi predmeti koji vremenom mogu da ostave trag.

Zato materijal koji na fotografiji izgleda savršeno ne mora nužno biti i dobar izbor za vaš dom. Upravo zbog toga, prilikom kupovine ne treba razmišljati samo o boji, dezenu i tome da li se ploča uklapa uz ostatak nameštaja.

Mnogo je važnije kako će se ponašati nakon nekoliko godina svakodnevnog korišćenja. Neki materijali mogu lako da se poprave, drugi će zahtevati redovno održavanje, dok pojedini praktično ne trpe greške.

Arhitekta i dizajnerka Alina Knjazeva savetuje da se pre odluke razmisli o nekoliko stvari, koliko često kuvate, koliko je površina izložena vodi, da li imate malu decu, koliko vam je važna otpornost na ogrebotine i visoku temperaturu, ali i koliko novca ste spremni da izdvojite.

Drugim rečima, najbolja radna ploča nije nužno ona koja je najskuplja, već ona koja može da izdrži način na koji ćete je koristiti.

Laminirana iverica – najpovoljnija, ali voda joj je najveći neprijatelj

Laminirana iverica, odnosno LDSP, veoma je čest izbor kod kuhinja sa ograničenim budžetom. Razlog je jednostavan – povoljnija je od većine drugih materijala, a danas postoji veliki broj dezena koji mogu da imitiraju drvo, kamen, beton ili druge površine.

Njena gornja laminirana površina može sasvim dobro da podnese svakodnevnu upotrebu i manje ogrebotine. Problem se, međutim, najčešće javlja na ivicama.

Ako voda prodre ispod završne trake, iverica može početi da bubri i da se raspada. Jednom kada vlaga prodre duboko u ploču, oštećenje se uglavnom ne može vratiti u prvobitno stanje.

Još jedan problem su duboke ogrebotine i useci. Ako nož prođe kroz zaštitni sloj, trag ostaje vidljiv i teško ga je sakriti.

Zato je kod ovog materijala posebno važno kvalitetno obraditi i zaštititi sve ivice, naročito oko sudopere i drugih mesta koja su stalno u kontaktu sa vodom.

Za kuhinju može biti sasvim racionalan izbor ako se pažljivo koristi, ali za kupatilo treba biti mnogo oprezniji.

MDF: kvalitetniji utisak, ali ni on ne voli vlagu

MDF se izrađuje od sitno usitnjenih drvenih vlakana koja se presuju, zbog čega je gušći i homogeniji od klasične iverice. Zahvaljujući tome, površina je pogodna za različite završne obrade – od farbanja i folije do furnira i drugih dekorativnih slojeva.

Jedna od njegovih prednosti je i to što bolje drži pričvršćivače, a ivice se manje krune nego kod iverice.

Ipak, MDF nije materijal koji treba ostaviti nezaštićenim u vlažnoj sredini. Ako se zaštitni sloj ošteti, voda može dospeti do jezgra. Tada dolazi do bubrenja i deformacije, a takvo oštećenje je teško popraviti.

Posebnu pažnju treba obratiti na spojeve, otvore i ivice. Takođe, MDF nije najbolji izbor za mesta na kojima se često ostavljaju vreli predmeti bez zaštite.

U suvom delu kuhinje može biti vrlo dobro rešenje, posebno kada je kvalitetno obrađen. Međutim, oko sudopere i u kupatilu potrebno je razmišljati o otpornijem materijalu.

Drvo: najtopliji izgled, ali zahteva najviše pažnje

Drvena radna ploča ima ono što nijedan veštački materijal ne može u potpunosti da imitira – prirodnu teksturu i toplinu. Hrast, jasen i bukva često se koriste za ovakve površine, dok su mekše vrste drveta podložnije udubljenjima i oštećenjima.

Velika prednost drveta je mogućnost restauracije. Kada se površina izgrebe ili izgubi završni sloj, može da se obradi, ponovo premaže i osveži.

Ali upravo zato što je prirodan materijal, drvo zahteva određenu disciplinu.

Dugotrajan kontakt sa vodom može dovesti do deformacije, a zatim i do pucanja kada se materijal osuši. Oštri predmeti ostavljaju tragove, dok zaštitni sloj mora povremeno da se obnavlja uljem ili drugim odgovarajućim premazom.

Za kuhinju može biti odličan izbor za one koji vole prirodne materijale i spremni su na održavanje. U kupatilu je situacija znatno komplikovanija, jer je konstantna vlaga mnogo veći izazov.

Akril: atraktivan i fleksibilan, ali ogrebotine se brzo vide

Akrilne radne ploče često se biraju zbog elegantnog, savremenog izgleda i mogućnosti izrade različitih oblika. Za razliku od klasičnih pločastih materijala, spojevi mogu biti gotovo neprimetni, što daje veoma uredan i luksuzan izgled.

Materijal je relativno jednostavan za obradu, pa se može prilagoditi specifičnim dimenzijama i zahtevnijim oblicima.

Problem je njegova osetljivost na ogrebotine. Nož, tvrđi predmet ili abrazivna strana sunđera mogu ostaviti tragove, naročito na tamnim i sjajnim površinama. Sjajna završna obrada vremenom može izgubiti prvobitni izgled.

Prednost je što se pojedine mat akrilne površine mogu ponovo obraditi i osvežiti, pa manje nepravilnosti nisu nužno trajne.

Ovaj materijal će više odgovarati domaćinstvima kojima je izgled i precizna završna obrada važnija od potpune otpornosti na habanje.

Kvarc i keramika: kada želite da radna ploča dugo ostane kao nova

Kvarcni aglomerat spada među popularnije premium materijale. Proizvodi se od kvarcnih čestica povezanih vezivom, a zahvaljujući različitim pigmentima i dezenima može da podseća na mermer, granit ili druge vrste kamena.

U odnosu na akril, otporniji je na ogrebotine i fleke, dok se lako uklapa u moderne kuhinje i kupatila.

Keramičke radne ploče takođe su veoma otporne. Mogu da podnesu visoke temperature, vlagu i intenzivnu svakodnevnu upotrebu, a dostupne su u dezenima koji verno oponašaju prirodni kamen.

Njihova najveća mana je cena, ali i zahtevnija obrada i ugradnja. Takođe, teži materijali zahtevaju odgovarajuću konstrukciju i pravilno postavljenu podlogu.

Za one koji žele površinu o kojoj neće morati stalno da razmišljaju, keramika i drugi veoma otporni materijali mogu biti dugoročno zanimljiva investicija.

Prirodni kamen: mermer i granit nisu isto

Prirodni kamen daje prostoru poseban izgled, ali izbor između različitih vrsta nije samo pitanje estetike. Svaka vrsta ima drugačiju poroznost, tvrdoću i zahtevnost kada je održavanje u pitanju.

Mermer

Mermer je jedan od najprepoznatljivijih luksuznih materijala i teško je pronaći dve potpuno identične ploče. Upravo prirodne šare čine ga toliko privlačnim.

Međutim, mermer nije bez razloga poznat kao materijal koji zahteva pažnju.

Osetljiv je na kiseline, pa limun, sirće, vino i pojedine druge namirnice mogu ostaviti promene na površini. Osim toga, neke vrste su poroznije i zahtevaju odgovarajuću zaštitu i održavanje.

Zbog toga mermer treba birati ako ste spremni da prihvatite da će vremenom dobiti određene tragove korišćenja i da mu je potrebna nega.

Granit

Granit je tvrđi i izdržljiviji izbor. Dobro podnosi svakodnevno habanje, a u poređenju sa mermerom manje je osetljiv na ogrebotine i određene spoljne uticaje.

Paleta boja uglavnom je drugačija od one koju nudi mermer, ali postoji veliki broj različitih šara i tonova.

Kod kupovine prirodnog kamena važno je obratiti pažnju na poreklo, kvalitet i dokumentaciju dobavljača, kao i na to da li je konkretan materijal predviđen za unutrašnju upotrebu.

Na kraju, pri izboru ne treba postavljati samo pitanje “šta mi se najviše dopada?”, već i “šta će se dogoditi sa ovom površinom nakon nekoliko godina svakodnevne upotrebe?”.

Radna ploča nije samo dekoracija. Ona mora da odgovara vašim navikama, količini vode kojoj je izložena, načinu kuvanja, intenzitetu korišćenja i vremenu koje ste spremni da izdvojite za održavanje.

Upravo zato materijal koji je savršen za jedan dom može biti potpuno nepraktičan za drugi. Dobar izbor je onaj koji će spojiti izgled, trajnost, način korišćenja i budžet – bez neprijatnih iznenađenja nekoliko meseci nakon renoviranja.

( Ilić Milica )