Kako je “Dinastija” ukazala na istinu i posledice ženskog rivalstva

Povratak kultne “Dinastije” na male ekrane Kurir televizije, svakog radnog dana od 17 i 23 časova, podsetio je publiku na dramski spektakl koji je osamdesetih godina prošlog veka postavio temelje savremenog televizijskog žanra.

Rivalstvo između bivše i sadašnje supruge, borba maćehe i ćerke za pažnju istog muškarca, kao i žensko suparništvo u svetu u kom vladaju moć i materijalizam, pitanja su koja i danas bez greške privlače pažnju javnosti. O ovim kompleksnim psihološkim dinamikama, njihovoj evoluciji kroz decenije i njihovoj refleksiji u savremenom društvu razgovarali smo sa psihoterapeutkinjom Marijom Milenković.

Jedan od najintrigantnijih motiva koji se provlači kroz porodične drame i televizijske formate jeste i kompleksan odnos između ćerke i maćehe, te pitanje da li ove dve generacijski različite žene moraju nužno ulaziti u sukob i borbu za ljubav, pažnju ili naklonost istog muškarca. Komentarišući ovaj fenomen, psihoterapeutkinja Marija Milenković ističe da je u pitanju dubinska tema koja prevazilazi same TV okvire i dodiruje najosetljivije slojeve društvenih očekivanja.

Pogledajte u galeriji fotografije Marije Milenković: 

– To je, na neki način, generacijski sukob. Tema je mnogo kompleksnija nego što se može videti kroz samu seriju. U to vreme odnos maćehe i ćerke bio je potpuno drugačije shvaćen i sigurna sam da su postupci, kojima su obe pribegavale u borbi za istog muškarca, nailaziili na veliku osudu.

Posebno interesantan uvid odnosi se na to kako su se standardi ženske lepote, starenja i društvene vrednosti promenili od perioda kada je stvorena “Dinastija”. Dok su nekada zrele žene bile te koje su osećale zavist prema mladim devojkama, savremeni estetski i tehnološki napredak u potpunosti je promenio pravila igre.

– Nekada su zrele, starije žene bile ljubomorne na mlade koje imaju prednost u mladosti, lepoti i sl. Danas je situacija obrnuta – mlade devojke ljubomorne su na ostvarene žene upravo zbog toga što ta “fizička barijera” više nije toliko prisutna. U današnjem svetu pride su uznapredovali i plastična hirurgija i antiejdž programi, pa svaka žena može da izgleda jako dobro dugi niz godina.

Usled “brisanja” očiglednih generacijskih vizuelnih razlika, fokus se premešta na unutrašnje atribute, iskustvo i lične uspehe koji dolaze s godinama, čime se stvara sasvim nov teren za rivalstvo.

– Ostaje ona unutrašnja vrednost i iskustvo koje može da nosi jedna mlada devojka i ono koje može da nosi zrela žena ostvarena u mnogim oblastima života. Još ako je u igri prisutan i dobar izgled – mlade žene imaju opasnu konkurenciju.

Poredeći vreme u kojem je nastajala popularna sapunica sa savremenim vremenom, Milenković naglašava koliki je pomak napravljen u poimanju ženske privlačnosti i uloge u društvu.

– Osamdesetih i devedesetih godina bio je izuzetak da žena u četrdesetim izgleda dobro i negovano kao danas. Sve se uglavnom svodilo na trenutak kada žena zasnuje porodicu i rodi decu jer ona tada “ispada iz konkurencije”. Današnja kultura je to izokrenula. Danas mlada žena i te kako ima, uslovno rečeno, razloga da oseća suparništvo ka zreloj, negovanoj, ostvarenoj ženi, bila ona majka ili ne.

Likovi Aleksis i Kristl postale su svetski sinonim antagonističkog odnosa dve žene koje su delile bračni život sa istim muškarcem, moćnim Blejkom Karingtonom. Njihovi sukobi na ekranu i danas se proučavaju kao pop-kulturni obrazac bivše i sadašnje supruge u bespoštednom ratu.

Pitanje koje se postavlja jeste zašto popularna kultura i društvo gotovo automatski suprotstavljaju dve žene koje vezuje prošlost sa istim partnerom. Prema rečima naše sagovornice, koren ovog rivalstva u savremenom, ali i ondašnjem društvu retko leži u čistoj emociji ili romantičnoj ljubavi prema muškarcu. Mnogo češće u pitanju je borba za resurse, status i prevlast.

– Živimo u kulturi gde vlada materijalizam. Sve se vrti oko prevlasti i moći, oduzima se imovina, dolazi do svakojakih sukoba, a ako u toj priči postoji i treća osoba, onda to ume da izgleda kao prava borba za opstanak.

Svedoci smo da se danas, na društvenim mrežama i u javnom prostoru, rivalstvo bivših i sadašnjih partnerki često svodi na takmičenje u tome ko živi bolje, ko izgleda mlađe i ko je izašao kao “pobednik” iz razvoda. Ipak, iza te fasade savremenih medija i vizuelnog takmičenja, kriju se daleko dublji društveni problemi i predrasude sa kojima se žene i dalje suočavaju.

Dotakavši se pitanja razvoda u današnjem društvu i načina na koji se posmatraju muškarci i žene nakon prekida bračne zajednice, Marija Milenković upozorava na opasnost od pretvaranja ozbiljnog životnog koraka u površni trend.

– Mislim da je razvod danas neprirodno postao popularan i to nije nešto što o čemu sa pohvalom treba govoriti, i ovim rečeno ne mislim na ekstremne primere kada vlada potpuno neslaganje, odsustvo emocija, fizičko zlostavljanje i slično. Onda je razvod zaista blagotvorno rešenje. Međutim, danas je razvod postao pomodarstvo i često ume da se deluje nepromišljeno što rezultira povređivanjem barem jedne osobe.

Uprkos emancipaciji i tome što žene danas lakše donose odluku o napuštanju neuspešnih zajednica, dupli standardi u društvu su i dalje veoma prisutni. Odgovarajući na pitanje o tome ko u očima javnosti odnosi “pobedu” i kako se posmatraju ostavljeni ili oni koji ostavljaju, Milenković ukazuje na duboku zakorenjenost patrijarhalnih stavova.

– Mislim da se i u današnje vreme prednost neretko daje muškarcu. Muškarac ako ode iz braka ili veze teško da će izgubiti status muškarčine, a ostavljena žena mora biti ucveljena i sama da bi se opravdala u društvu. Međutim, ako žena napravi iskorak i ode iz braka, automatski se karakteriše kao nemoralna, nezahvlana i, narodski rečeneno, “ona koja traži hleba preko pogače”.

Ovakvi društveni narativi ukazuju da se percepcija ženskog identiteta sporije menja nego što to na prvi pogled izgleda.

– Još uvek postoji uvreženo mišljenje da je žena vlasništvo muškarca, odnosno da onog trenutka kada se uda ona pripada mužu u svakom smislu te reči. Vremenom dođe do pobune zbog gubitka identiteta i onda se dolazi do krajnosti – potpuno odsustvo žrtve, pažnje, žrtvovanja, ulaganja u zajednički odnos, tolerancije koja je sastavni deo opstanka bilo koje zajednice.

Uprkos napretku u pravima i slobodama žena, savremeno društvo i dalje krije gorku realnost u kojoj je žena nakon razvoda neretko izložena.

– Kada je u pitanju razvod, ne mogu reći da žene nisu napredovale, ali i dalje postoji i zloupotrebljava se ta stigmatizacija da je nakon braka žena, uslovno rečeno, obeležena. Postaje raspuštenica i preko se gleda ako je zainteresovana da zasniva nova partnerstva.

Upravo te nijanse čine finu liniju razgraničenja između površnog, senzacionalističkog rivalstva i dubinskog razumevanja kompleksne pozicije žene u savremenom društvu.

Sva ta estetska nadmetanja, emotivne prevlasti i borbe za status – bilo na televizijskom ekranu ili u svakodnevnom životu, zapravo funkcionišu kao ogledalo kulturoloških obrazaca koji se decenijama talože. Sukobi poput onih između zidova porodice Karington nisu ostali zarobljeni u epohi osamdesetih, samo su promenili oblik i preselili se u našu svakodnevicu.

Dinastijsko suparništvo, koje je nekada delovalo kao prenaglašeni holivudski spektakl, pokazalo se kao studija o tome koliko su ljudski odnosi neraskidivo isprepletani sa pitanjima moći, kontrole i preživljavanja u svetu koji i dalje uči kako da prihvati autentičnu žensku slobodu bez osude i etiketa.

Pogledajte video: Serija “Dinastija”, svakog radnog dana na Kurir televiziji