Kako je nastala pesma Suada

Malo je pesama koje su ostavile tako snažan trag na jugoslovenskoj muzičkoj sceni kao što je „Suada“, jedan od najvećih hitova grupe „Plavi orkestar“. Iako je publika decenijama peva uglas, priča o njenom nastanku krije zanimljive detalje koje mnogi nisu znali. Ono što je počelo kao obična šala na jednoj sarajevskoj žurci ubrzo se pretvorilo u numeru koja je bendu donela ogromnu popularnost, ali i izazvala ozbiljne nesuglasice među njegovim članovima.

Gostujući u podkastu „Ozbiljno neozbiljni“, reditelj se prisetio kako je nastala pesma koja će kasnije postati jedan od zaštitnih znakova grupe, ali i zašto Loša u početku nije želeo da je izvodi na koncertima.

Prema Stojanovićevim rečima, čuvena numera nije nastala tokom dugog rada u studiju, niti je iza nje stajao unapred osmišljen plan za osvajanje publike. Ideja se rodila sasvim spontano, kada su devojke na jednoj žurci izazvale Lošu da, umesto pesama koje je inače komponovao, napiše nešto što bi moglo da postane pravi narodni hit.

– Pesma „Suada“ je nastala na žurci tako što su se devojke zezale: „Ajde super, pišeš pesme, ali napiši bre neki narodnjak, neki hit“. I odu on i Pava u spavaću sobu, posle pola sata izađu sa „Suadom“. Tako je nastala pesma „Suada“ i to nije nikakva mitska priča, to je istina. Time su otvarali koncerte i desi se to da tu dvojku počne raja da traži. I Loša neće da peva to na bis. Čak se jednom bend zamalo raspao kada je Pava otpevao na bis, a Loša poludeo – ispričao je Stojanović.

Iako je publika veoma brzo prihvatila pesmu i počela da je traži na nastupima, Loša nije bio oduševljen idejom da upravo ona postane jedan od glavnih aduta grupe. U tom periodu „Plavi orkestar“ još je tražio svoj muzički pravac, a sve veća popularnost „Suade“ nagoveštavala je promenu koja se nije uklapala u prvobitne zamisli frontmena.

Stojanović se prisetio i trenutka kada je shvatio da je njegov prijatelj doneo odluku koja će značajno uticati na dalju karijeru „Plavog orkestra“. Posle jednog nastupa, na kojem je Loša ipak pristao da „Suadu“ otpeva na bis, dvojica prijatelja zajedno su krenula kući. Reditelj nije mogao da odoli, a da ga ne pita zbog čega je promenio stav prema pesmi koju je ranije odbijao da izvodi na zahtev publike.

– Pred odlazak u vojsku ‘83, vraćamo se Saša i ja sa njegove svirke, on je tad živeo dve stanice tramvaja od mene. Te večeri su oni odsvirali „Suadu“ kao bis i on otpeva. Ja kažem: „Saša, šta bi?“, a on mi kaže: „Ja hoću da živim od ovoga“. To je trenutak u kome je jedan deo scene, dakle moje raje koja je bila uglavnom alternativna, neki bi rekli „okej, mi ćemo da sviramo naše, pa ćemo da završavamo fakultete i nećemo se baviti muzikom“ i ima ih. Ali, neki ljudi su rešili da se bave muzikom i da budu kompozitori, autori, muzičari… To nije nikakva izdaja, ali ja nikad više nisam bio na koncertu Plavog orkestra. Ne zato što me moj drug nije zvao ili ne bih sa radošću otišao, već zato što to više nije moje. To je svačije i neka je, super. Meni je veoma drago – ispričao je reditelj.

 Video: Vladan Đurđević o hitu Nevernih beba