Kako je patrijarh Porfirije pomogao Nikoli Pejakoviću

Legendarni glumac, scenarista i muzičar Nikola Pejaković Kolja iza sebe ima veoma turbulentan život o čemu je i javno govorio. Često je bio pred iskušenjima, a nekada im i nije odolevao zbog čega je i plaćao scenu. Međutim, smatra da mu je vera mnogo pomogla u tome da se vrati na pravi put.

– Kada me je pitao vladika Atanasije šta je ljubav, rekoh “nemam pojma”. Kaže on: “Pažnja, magarče, pažnja. Ja se brinem da li ti je hladno, je l’ si gladan, je l’ si dobro. Ja te volim, ja brinem o tebi. To je ljubav, nije ljubav strast ili pohota”. Zaljubljenost nema veze sa pravom ljubavlju. Zato je prava ljubav “ohristovljena ljubav”. To bih rekao i sebi i tvom sinu i mom sinu. Zakazao sam kao roditelj. Jedino sam uspeo da im kažem: “Idite u crkvu i molite se Bogu.” Nisam zadovoljan svojim učinkom. Deca moja su bolja nego što sam ja zaslužio. Bolja su nego ja. Rastu i Bog se brine o njima. Bio bih najsrećniji da je Bog moje molitve prihvatio. Brinem se da moji gresi ne naude mojoj deci. Verujem da to Bog neće dopustiti – rekao je Pejaković.

Glumac je svojevremeno za Kurir ispričao šta ga je navelo da se okrene Bogu.

– Okrenuo sam se Bogu kad sam pao na dno. Kad sam se našao u jarku. Srbin ide u crkvu kad počne kiša. Nije to usamljen slučaj. Ima ta priča da narkomani odu u neku vrstu vere, ali mislim da to nije sasvim tačno. Čovek traži izlaz i lek za svoju boljku. Pravoslavlje je snaga kojom to može da se savlada. Kad je moj ego bio stucan, kad sam video da nemam izlaz, tako sam ja počeo da pretresam svoj život, svoja uverenja. Tada sam shvatio da grešim.

Velika muka promeni ljude. Bog ne šalje bolest na čoveka da bi ga kaznio, već je to poziv da se promeni. Meni je to pomoglo u životu da shvatim sebe i da se vratim veri. Kad bih se ja vratio da nije toga bilo u mom životu?! Video sam da u tome što sam radio nema istine. Bez nevolje nema bogomolje. Uglavnom je to vezano za ego i taj neki demonski egoizam. Bog me je vratio na pravi put. On ima svoj način kako da to reši. Za njega niko nije budala, a ni manje vredan. Samo se mi ljudi bacamo tim izrazima – naglašava glumac.

Pejaković je često posećivao manastir Kovilj i tadašnjeg vladiku, a današnjeg patrijarha Porfirija, koji mu je pomagao da prevaziđe zavisnost. Izjavio je da je u Kovilj došao rastrojen i da mu je susret sa tadašnjim igumanom Porfirijem spasao život, ističući njegovu neverovatnu ljubav, strpljenje i odsustvo osuđivanja uprkos njegovoj teškoj borbi sa zavisnošću. Pejaković je naglasio da mu je Porfirije ostao duhovni otac i čvrsta tačka prema kojoj oseća večnu zahvalnost.

– Vera je spas i nada za ovo i za sva vremena. Kada kažem vera, mislim isključivo na pravoslavlje. Kod tako ozbiljnih stvari nema relativizacije ni prostora za labavi ekumenističko-humanistički pristup. Kao što svaka osoba ima samo jednog biološkog oca, koji ima ime i prezime, tako i moj Bog Otac ima ime i prezime. Zove se Isus Hristos. Slava Bogu! – poručio je glumac za Kurir.