Kako jesti više, a izgubiti više masti? (Novo otkriće o mršavljenju)

Dodajte Glossy u vaš Google izbor

Lekari nas stalno podsećaju koliko je važna uravnotežena i raznovrsna ishrana, a pojedini načini ishrane imaju prednost nad drugima, naročito ako vas brinu određene bolesti, poput dijabetesa ili gojaznosti.

Kod njih bi naročito korisna mogla da bude ishrana zasnovana pretežno na biljnim namirnicama i ribi, s niskim, ali pažljivo uravnoteženim unosom proteina. Kako je pokazalo istraživanje naučnika s Univerziteta Južne Kalifornije, objavljeno u naučnom časopisu Cell Metabolism, reč je o  varijanti mediteranske ishrane koji bi mogao da doprinese zdravijem starenju i smanjenju rizika od gojaznosti i dijabetesa tipa 2.

U eksperimentu koji je rađen na starijim miševima, ovaj poseban režim ishrane je produžio period života koji su proveli u dobrom zdravlju, smanjio količinu telesne masti i ublažio znake krhkosti povezane sa starenjem.

Slični rezultati su uočeni i u analizi podataka o ishrani i zdravlju više od 200.000 ljudi, koju su sproveli istraživači sa Univerziteta Južne Kalifornije, Univerziteta u Torontu i Harvarda. Oni su, naime, utvrdili da su ljudi čija se ishrana više oslanjala na biljne namirnice imale niže stope gojaznosti i dijabetesa tipa 2.

Važan je i sastav proteina

Ovo istraživanje se zasniva na posebnoj verziji mediteranske ishrane, koja podrazumeva pretežno biljne namirnice, uz ribu i ograničen unos proteina životinjskog porekla. Najviše pažnje je posvećeno metioninu, esencijalnoj aminokiselini koja se nalazi u namirnicama poput jaja, mesa i mlečnih proizvoda.

Istraživači su otkrili da su miševi koji su dobijali ishranu sa smanjenim, ali dovoljnim unosom metionina imali bolje metaboličko zdravlje i manje telesne masti, čak i kada su unosili više hrane od životinja iz drugih eksperimentalnih grupa.

– Očekivali smo da će različite dijete dovesti do različitih rezultata, ali nas je posebno impresioniralo to što je promena nivoa samo jedne aminokiseline, metionina, mogla da izazove tako izražene metaboličke promene – rekla je Mora Fanti, autorka studije i istraživačica na Univerzitetu Južne Kalifornije.

Prema njenim rečima, ovi nalazi ukazuju na to da za zdravlje nije važna samo ukupna količina proteina koju unosimo već i njihov specifičan sastav.

Veći unos životinjskih proteina je povezan s većim rizikom

Analiza podataka o više od 200.000 ljudi pokazala je da su osobe koje su unosile najviše proteina životinjskog porekla imale veću stopu gojaznosti i duplo veću verovatnoću da imaju dijabetes tipa 2 u poređenju s onima koje su unosile malo ili nimalo takvih proteina.

Zanimljivo je da su osobe s većim unosom životinjskih proteina uglavnom unosile manje kalorija, a ipak su imale nepovoljnije rezultate u pogledu ovih metaboličkih pokazatelja.

– Ovi rezultati dovode u pitanje ustaljeno shvatanje da je smanjenje kalorijskog unosa neophodno za gubitak telesne mase, a pokazuju i koliko je važno razumeti mehanizme koji stoje iza tih promena – izjavio je Valter Longo, jedan od autora istraživanja.

On je upozorio da ni premali unos metionina nije poželjan, jer može doprineti krhkosti organizma, dok prevelike količine mogu da ponište potencijalne koristi ovakvog režima ishrane.

Iako njihovi rezultati ukazuju na moguće koristi mediteranske ishrane s pažljivo uravnoteženim unosom proteina, istraživači naglašavaju da su potrebna dalja ispitivanja kako bi se utvrdilo da li se isti efekti mogu postići kod ljudi. Tako je sledeći korak kontrolisano kliničko ispitivanje koje bi trebalo da pokaže da li ovaj režim ishrane zaista može da doprinese zdravijem starenju i boljoj metaboličkoj kontroli kod ljudi.

BONUS VIDEO

Greške u ishrani tokom posta

( T.S.R. )