Kako očistiti dimnjak od čađi bez da platite odžačara? Trik sa plastičnom flašom može da upali, ali jedno treba da znate

Dodajte Glossy u vaš Google izbor

Najpre se može primetiti slabija prohodnost vazduha, peć počinje lošije da vuče, drva teže gore, a prostorija se sporije zagreva.

Međutim, naslage u dimnjaku nisu samo pitanje efikasnosti. Kod loženja drveta može se stvarati i kreozot, zapaljiva naslaga koja se taloži na unutrašnjim zidovima dimnjaka.

Ako je ima mnogo, povećava se rizik da se dimnjak zapali. Stručnjaci zato preporučuju redovne preglede unutrašnjosti odžaka i čišćenje po potrebi.

Na internetu često mogu pronaći različiti kućni trikovi za čišćenje, od soli i kora od krompira do improvizovanih četki napravljenih od plastičnih flaša. Ali koliko su oni zaista korisni?

So i kore od krompira nisu zamena za čišćenje

Godinama kruži savet da u peć treba ubaciti so ili kore od krompira kako bi se dimnjak “sam očistio”.

Takvi postupci mogu uticati na to da se naslage smanje, ali ne treba računati na njih kao na zamenu za mehaničko čišćenje. Posebno kada se u dimnjaku već formirao debeo ili tvrd sloj čađi i kreozota.

Čak i proizvodi koji su posebno namenjeni za hemijsko tretiranje naslaga ne smatraju se zamenom za pregled i mehaničko čišćenje. Chimney Safety Institute of America navodi da hemijska sredstva mogu pomoći u određenim situacijama, ali sama po sebi nisu dovoljna da zamene mehaničko čišćenje i pregled sistema.

Drugim rečima, ako se dimnjak nije čistio godinama, nije dovoljno ubaciti nešto u peć i očekivati da će problem nestati.

Zašto je mehaničko čišćenje najvažnije?

Mehaničko čišćenje podrazumeva uklanjanje naslaga sa zidova dimnjaka pomoću odgovarajuće četke, sajli, šipki ili drugih alata.

Kod obične čađi odgovarajuća četka može biti dovoljna, dok se tvrde i zalepljene naslage kreozota teže uklanjaju. Za takve slučajeve koriste se specijalizovani alati, a nepravilna upotreba mehaničkih sistema može oštetiti dimnjak ili predstavljati opasnost za osobu koja pokušava da ga očisti.

Zato improvizovani alati mogu biti zanimljivi kao kućni trik, ali ne treba ih predstavljati kao zamenu za profesionalnce.

Kako izgleda popularni trik sa plastičnim flašama?

Na internetu se može pronaći jednostavna ideja: od dve plastične flaše napravi se improvizovana četka.

Flašama se odseku dna, a bočne strane se iseku uzdužno tako da nastanu plastične trake. One se zatim pričvrste za fleksibilnu cev ili drugi odgovarajući nosač.

Ideja je jednostavna – plastične trake treba da dodiruju unutrašnje zidove dimnjaka i mehaničkim pomeranjem pomognu u skidanju rastresitih naslaga.

Međutim, pre nego što neko pokuša ovaj trik, mora da zna kakav dimnjak ima, kakav je njegov prečnik i u kakvom je stanju. Alat koji se zaglavi u dimnjaku može napraviti dodatni problem.

Još važnije, čišćenje sa krova nosi rizik od pada. Ako je pristup dimnjaku nezgodan, bezbednije je angažovati stručnu osobu nego pokušavati da se uštedi novac po svaku cenu.

Šta nikako ne treba raditi?

Postoji nekoliko grešaka koje mogu biti mnogo opasnije od same prljavštine u dimnjaku.

Ne pokušavajte da zapalite jak vatru kako biste „spalili čađ“. Kreozot je zapaljiv i požar u dimnjaku može dostići veoma visoke temperature i oštetiti dimnjak, oblogu, malter ili okolne delove objekta.

Takođe nije dobro:

• gurati neodgovarajuće predmete u dimnjak;
• koristiti alat koji može da ošteti unutrašnju oblogu;
• čistiti dimnjak dok je peć ili dimnjak topao;
• penjati se na krov bez odgovarajuće zaštite;
• oslanjati se samo na so, kore krompira ili druga „narodna sredstva“;
• nastaviti sa loženjem ako postoji sumnja da je dimnjak zapušen.

Ako se dimnjak potpuno ili delimično zapuši, postoji i rizik da dim i ugljen-monoksid ne izlaze pravilno napolje. Stručne smernice upravo zato naglašavaju važnost pregleda i uklanjanja prepreka iz dimovodnog sistema.

Kako prepoznati da dimnjaku treba čišćenje?

Nekoliko znakova može ukazivati na problem:

• peć slabije “vuče” nego ranije;
• dim se vraća u prostoriju;
• drva teško gore;
• oseća se jak miris čađi ili katrana;
• na unutrašnjim delovima pojavljuju se debele crne ili sjajne naslage;
• primećujete neuobičajeno mnogo čađi;
• grejanje je slabije iako koristite istu količinu goriva.

Posebno je zabrinjavajuće ako se pojave glasno pucketanje, velika količina gustog dima ili veoma jak miris vreline. To mogu biti znaci požara u dimnjaku.

Koliko često treba čistiti dimnjak?

Ne postoji jedno pravilo koje odgovara svakom domaćinstvu. Učestalost zavisi od vrste peći, goriva, načina loženja, konstrukcije dimnjaka i intenziteta korišćenja.

Stručne smernice preporučuju pregled najmanje jednom godišnje, a čišćenje kada naslage to zahtevaju. Kod sistema na čvrsto gorivo posebno je važno redovno pratiti stanje dimnjaka jer se kreozot može ponovo stvarati čim počne nova sezona loženja.

Ako se peć koristi svakodnevno tokom cele zime, pregled ne treba odlagati samo zato što je dimnjak prethodne godine već bio očišćen.

Najvažnije je bezbedno ukloniti naslage

Kućni trikovi poput improvizovane četke od plastičnih flaša mogu zvučati primamljivo kada želite da uštedite novac, ali nisu univerzalno rešenje za svaki dimnjak.

Ako je naslaga mala i rastresita, odgovarajuće mehaničko čišćenje može pomoći. Međutim, ako postoji debeo, tvrd ili sjajan sloj kreozota, zapušenje, oštećenje dimnjaka ili sumnja da je već došlo do požara, čišćenje treba prepustiti stručnom licu.

Čist dimnjak nije važan samo zbog boljeg grejanja. Njegova glavna uloga je da bezbedno odvodi produkte sagorevanja i smanji rizik od požara i ulaska opasnih gasova u prostoriju.

Zato je najjeftinije rešenje dobro samo dok je i bezbedno rešenje. Ako postoji sumnja u stanje dimnjaka, nekoliko stotina ili hiljada dinara uštede ne vredi rizika po kuću i ukućane.

Bonus video:

Zapušten dimnjak je velika pretnja po bezbednost domaćinstava 

( Ilić Milica )