radiobalkanfox
Slušati priču o ubistvu dok peremo sudove, vozimo se na posao ili šetamo psa možda zvuči neobično, ali “true crime” (stvarni zločini) poslednjih godina je postao jedan od najpopularnijih medijskih žanrova.Posebno je omiljen među ženama, a njegova privlačnost očito se ne svodi samo na morbidnu znatiželju. Psiholozi smatraju da priče o stvarnim zločinima mogu biti povezane s potrebom za razumevanjem opasnosti, osećajem kontrole, emocionalnim rasterećenjem i društvenom povezanošću, tumače stručnjaci za Psyhology Today.
Jedno od objašnjenja zašto žene češće posežu za takvim sadržajima jeste svojevrsna mentalna priprema za opasnost. Slušajući iskustva drugih, gledateljke mogu da imaju osećaj da bolje prepoznaju upozoravajuće znakove, rizične situacije ili ponašanja koja bi trebala da izazovu oprez. Takav sadržaj zato nekima paradoksalno istovremeno izaziva strah i pruža osećaj sigurnosti. “True crime” zadovoljava i našu prirodnu potrebu da u događajima pronađemo obrazac, motive i završetak. Zločin se pretvara u svojevrsnu zagonetku s visokim emocionalnim ulozima, a praćenje istrage daje osećaj da se haos može objasniti. Intenzivne emocije poput straha, besa ili neverice pritom se doživljavaju u kontrolisanom okruženju, iz sigurnosti sopstvenog doma.
Foto: Shutterstock
Važan je i osećaj povezanosti. Voditelji popularnih podkasta mnogim slušaocima s vremenom postaju gotovo poznati glasovi prijatelja, dok zajednice na društvenim mrežama omogućuju raspravljanje o slučajevima i deljenje sopstvenih iskustava. Reddit, TikTok i slične platforme dodatno su pretvorili publiku iz pasivnih posmatrača u amaterske istražitelje koji analiziraju tragove i nerešene slučajeve.
Međutim, preterivanje može da ima i drugu stranu. Stalna izloženost pričama o nasilju može da stvori utisak da je svet mnogo opasniji nego što statistike pokazuju, poveća nepoverenje prema strancima i podstakne teskobu i preteranu budnost. Algoritmi taj učinak mogu dodatno da pojačaju jer korisniku neprestano nude sve više sadržaja kakav je već gledao. Sve glasnije su i etičke kritike žanra. Granica između dokumentovanja stvarnih tragedija i njihova pretvaranja u zabavu lako se izgubi, naročito kada se počinitelji predstavljaju gotovo kao slavne osobe, a iskustva žrtava i njihovih porodica ostanu u drugom planu. Problem mogu da budu i internet spekulacije “detektiva iz fotelja”, koje ponekad utiču na javno mišljenje pre završetka stvarne istrage ili suđenja.
Zato se sve više govori o odgovornijem pristupu “true crime” sadržajima, s većim akcentom na žrtve, proverene činjenice i poštovanje njihovih porodica. Žanr očito zadovoljava duboke psihološke potrebe za razumevanjem, sigurnošću i završetkom priče, ali vredi povremeno proveriti i kako na nas utiče. Ako nakon nekoliko epizoda osećamo da smo bolje informisani ili da smo dobili zanimljiv uvid u ljudsko ponašanje, sadržaj možda ispunjava svoju svrhu. Ako, međutim, počne da nas uverava da opasnost vreba iza svakog ugla, možda je vreme za kratku pauzu od zločina.
Video: Ju Nesbe o pisanju trilera
Dodaj komentar