Kako su nekad majke bez mleka prehranjivale bebe

Da li si se ikada zapitala kako su nekada žene koje nisu mogle ili htele da doje svoje dete prehranjivale bebu? Adaptirano mleko izmišljeno je ne tako davno, a upravo ovo pitanje podstaklo je da se dublje istraži istorija dojenja i da se sazna kako su se žene snalazile, šta su koristile i kako su prehranjivale decu početkom 1900-ih godina.

Mokra sestra je žena koja doji dete druge žene i to je bila najčešća alternativa dojenja majčinim mlekom. Ova se metoda dojenja pojavila još 2000. godine pre Nove ere i nastavila se sve do 20. veka (a možda i kasnije, što mogu potvrditi neke vesti i YouTube video-zapisi).

Žene koje su imale mleka dojile su drugu decu i navedeno je bilo široko rasprostranjena alternativa dojenju jer su žene nažalost često umirale pri porođaju ili nisu mogle da doje iz zdravstvenih razloga. U nekim društvenim slojevima dojenje nije bilo poželjno. To je značilo da su se, vrlo često, u dobrostojećim porodicama koristile služavke ili – nažalost – robinje koje su dojile njihovu decu.

Tokom arheoloških iskopavanja pronađene su drevne glinene posude, a smatra se da su one bile napunjene životinjskim mlekom (na primer kozjim, ovčijim, magarčevim, svinjskim ili konjskim mlekom) i korišćene za hranjenje beba koje majke nisu mogle da doje. Naravno, ove posude nisu bile higijenske niti prikladne zbog kombinacije klica u posudama i / ili neprikladnog mleka.

Da li ste znali da i rog životinje može postati dečija flašica? Nažalost ljudi u srednjem veku su to znali jer su bebe pile životinjsko mleko iz šupljeg roga.

Ponekad su se izrađivale rezbarene drvene posude koje su se koristile za hranjenje beba takođe životinjskim mlekom.

Između 16. i 18. veka neke su se bebe hranile hlebom namočenim u vodi, ušećerenoj vodi ili kravljem mleku. Druge su hranjene žitaricama kuvanim u koštanoj supi.

U 1700-ima izmišljeno je nešto što se naziva “bubby pot”. Napravljen je od kalaja ili srebra i pomalo je nalikovao loncu za kafu, a bebe su iz navedenog pile kravlje mleko. Izliv je bio prekriven krpama, platnom ili sunđerima kako bi se stvorila improvizovana dojka. Do 18. veka ljudi su počeli da shvataju da je ljudsko mleko najbolje za bebe – pa su krenuli u formulisanje nečega što bi imalo slična svojstva.

Sredinom 1800-ih takođe je bilo popularno hranjenje beba mlekom pomoću kašike.

1853. godine Gejl Borden dodao je šećer novoismešanom mlekukoje je kuvanjem isparilo (još jedan popularan izbor za hranjenje beba), konzervirao ga i prodao ga kao kondenzovano mleko. Ovo je ubrzo postalo popularna alternativa majčinom mleku za bebe.

1865. godine hemičar Justus fon Libig stvorio je, patentirao i prodao jednu od prvih dečijih formula. U početku je formula napravljena u tečnom obliku, a zatim je razvio praškasti oblik. Pripravak se sastojao od kravljeg mleka, pšeničnog i sladnog brašna te kalijum-bikarbonata. Do 1883. godine Justus nije bio jedini izbor i proizvođač formula. Tada je na tržištu već bilo 27 patentiranih vrsta hrane za odojčad i većina ih je bila masna, slatka i neprikladna za bebe zbog vrlo malo hranjivih sastojaka.

Sredinom 19. veka staklene flašice počele su da se koriste sa prvim flašicama za hranjenje beba, stvorenim u Francuskoj. Bile su veoma složene, sa plutanom bradavicom, a igle od slonovače korišćene su kao otvori za ulaz vazduha kako bi se regulisao protok mleka.

Konkurentno tržište prilično je brzo popravilo i posude za hranjenje i hranljivu vrednost formule. Ali, bebe u razvijenom svetu još uvek su obolevale od pijenja ovih zamena za majčino mleko, jer porodice tada još nisu znale da se štetne bakterije mogu razmnožavati u flašicama. Važno je napomenuti da u mnogim zemljama u kojima se adaptirana mlečna hrana počela stavljati na tržište, roditelji nisu imali pristup čistoj vodi ili sterilizovanim flašicama. To je rezultiralo mnogim oboljenjima i velikoj smrtnosti beba u tom periodu.

Otprilike 1912. godine svi su znali da stara krpa nije idealna bradavica i da mleko treba održavati hladnim. Osmišljena je gumena bradavica, a sistemi hlađenja su se toliko poboljšali te posledično osigurali sigurnije konzumiranje adaptiranog mleka.

Do pedesetih godina 20. veka izmišljena je mnogo kompatibilnija “bradavica” i adaptirana mlečna hrana napokon je bila prihvatljiva alternativa majčinom mleku. Otada su poboljšani aparati za hranjenje i adaptirane mlečne formule, a roditelji su mogli sa pouzanjem da hrane svoje bebe adaptiranim mlekom.

Mnoge naše bake sećaju se kako je izgledalo dojenje, a na forumu Mumsnet ljudi su podelili anegdote i priče o tome kako su se njihovi rođaci snašli u nemogućnosti dojenja…

“Majka mog supruga rekla mi je da je njena majka dojila dete svog komšije kao i svoje kada njegova majka nije mogla. Bilo je to u Španiji 1930-ih / 40-ih. Pretpostavljam da za vreme rata kravljeg mleka nije bilo u izobilju”, “Ljudi (poput moje bake) kuvali su kravlje mleko, razređivali ga i dodavali mu šećer,” “Moja je baka dojila u engleskoj bolnici 1940-ih”, “Moja je baka imala petoro dece i iz nekog razloga nije imala mleka za svoju petu bebu. Kako je to bilo 1940. godine u Irskoj, nije bilo adaptiranog mleka, pa je lekar dao da se testiraju uzorci mleka iz lokalnog mlečnog stada (nemam pojma na koji način) i pronađena je krava sa “najtanjim” mlekom i njeno mleko korišćeno je za mog ujaka”, neki su od primera.

Pogledajte video: Koliko napreduje dojena beba za 15 nedelja