radiobalkanfox
Jutarnje vežbanje nije nužno bolje za kvalitet sna od večernjeg, pokazala je analiza više studija. Razlika je primećena uglavnom u učestalosti noćnih buđenja, i to nakon intenzivnijih treninga.
Godinama se može čuti savet da treba izbegavati vežbanje u večernjim satima jer ono otežava uspavljivanje. Međutim, novi pregled istraživanja, objavljen u časopisu Sleep Medicine Reviews, pokazuje da uticaj termina treninga na san nije tako jednostavan.
Naučnici sa Univerziteta u Tulonu u Francuskoj, zajedno sa kolegama iz SAD i Velike Britanije, analizirali su 25 studija koje su obuhvatile više od 4.200 učesnika.
Važnije je koliko vremena prođe do spavanja
Prema autorima analize, posle intenzivnog treninga organizmu je potrebno vreme da snizi telesnu temperaturu, uspori rad srca i vrati se u stanje mirovanja. Ako se taj proces ne završi pre odlaska u krevet, san može biti isprekidan.
Zato je, kako navode istraživači, važnije koliko vremena prođe od završetka treninga do odlaska na spavanje nego koliko je sati na satu.
Foto: Shutterstock
U pregledu se pominje i veliko istraživanje iz 2025. godine, prema kojem vežbanje završeno najmanje četiri sata pre spavanja nije bilo povezano sa lošijim snom.
Moguće je i da ljudi različito reaguju na večernju fizičku aktivnost. U jednoj od analiziranih studija intenzivan trening u večernjim satima pogoršao je san kod sportista koji su prirodno jutarnji tipovi, dok jutarnje vežbanje nije imalo takav efekat ni kod jedne grupe.
Šta to znači u praksi?
Autori zaključuju da preporuke ne bi trebalo da odvraćaju ljude od večernjeg vežbanja, jer je redovna fizička aktivnost važnija od tačnog termina treninga. Ipak, za san je najpovoljnije da večernji trening bude laganog ili umerenog intenziteta i da se završi dovoljno pre odlaska u krevet.
Sličan zaključak donosi i meta-analiza objavljena u septembru u časopisu Frontiers in Psychology. Prema njenim rezultatima, za kvalitet sna važnije je da li vežbate nego u koje doba dana to radite.
Foto: Shutterstock
Istraživači su analizirali 16 randomizovanih kontrolisanih studija sa ukupno 611 učesnika, u kojima su poređeni jutarnji i večernji treninzi. Jutarnje vežbanje održavalo se u proseku oko osam sati, a večernje oko 18 sati.
Isto trajanje sna, ali nešto više noćnih buđenja
Između jutarnjeg i večernjeg vežbanja nije utvrđena značajna razlika u ukupnom trajanju sna, vremenu potrebnom da se zaspi, niti u subjektivnoj proceni kvaliteta spavanja.
Jedina razlika odnosila se na buđenje tokom noći. Osobe koje su vežbale uveče nešto češće su se budile, ali uglavnom nakon treninga umerenog do visokog intenziteta.
Kod laganog vežbanja gotovo da nije bilo razlike. Ipak, autori upozoravaju da ovaj rezultat treba tumačiti oprezno, jer su na njega delimično mogle da utiču i manje studije.
BONUS VIDEO
Neredovno vreme odlaska na spavanje, san kraći od osam sati, izloženost ekranima, kao obroci posle 21 čas mogu povećavaju rizik od srčanog i moždanog udara.
Mnogi za neprospavane noći krive stres ili lošu sreću, ali uzrok često leži u svakodnevnim navikama koje nesvesno ponavljamo.
Obilna večera i obrok manje od tri sata pre spavanja povezani su sa lošijim kvalitetom sna, pokazala su istraživanja.
Lekari upozoravaju da se u jesen i zimu teže budimo jer organizam zbog kraćih dana i nižih temperatura prirodno traži više sna.
Neredovno vreme odlaska na spavanje, san kraći od osam sati, izloženost ekranima, kao obroci posle 21 čas mogu povećavaju rizik od srčanog i moždanog udara.
Dodaj komentar