Kako zaštiti paradajz i krastavac u plasteniku tokom vrućina

Tokom toplih letnjih dana, gajenje biljaka u plasteniku može biti veoma zahtevno. Zato je neophodno pravovremeno reagovati i primeniti delotvorne mere zaštite koje će paradajzu i krastavcima omogućiti da lakše podnesu visoke temperature.

Posebni preparati i dodatni tretmani mogu pomoći, ali ne mogu zameniti osnovne postupke zaštite od pregrevanja.

Otvaranje plastenika

Potpuno otvaranje plastenika jedan je od najvažnijih načina za smanjenje visokih temperatura tokom toplih dana. Samo otvorena vrata često nisu dovoljna, jer se zagrejan vazduh zadržava pri vrhu plastenika. Zbog toga su krovni otvori veoma značajni, jer omogućavaju da topao vazduh izađe, dok svežiji vazduh ulazi kroz donje delove. Na taj način se stvara prirodna cirkulacija vazduha koja pomaže u hlađenju prostora i stvaranju povoljnijih uslova za rast biljaka.

Tokom najtoplijih dana važno je plastenik otvoriti što ranije, najbolje u jutarnjim satima, i omogućiti stalno provetravanje sve do večeri. Ako temperature ostanu visoke i tokom noći, vrata mogu biti delimično otvorena, ali je poželjno postaviti zaštitnu mrežu kako bi se sprečio ulazak insekata. Čak i kada je zemljište dovoljno vlažno, zatvoren plastenik može dostići previsoke temperature i ugroziti biljke. Zbog toga je korisno postaviti termometar u visini vrhova biljaka i redovno pratiti temperaturu. Kada se ona približi 30 stepeni, potrebno je dodatno pojačati provetravanje.

Koristite mrežu za zasenu

Jedna od efikasnih mera zaštite od jakog sunca jeste postavljanje mreže za zasenu. Ona smanjuje količinu sunčeve toplote koja prodire u plastenik i pomaže paradajzu i krastavcima da lakše podnesu visoke temperature. Za ove biljke najčešće se koristi umerena zasena od oko 20 do 30 procenata, jer previše gusta mreža može smanjiti količinu svetlosti i usporiti sazrevanje plodova.

Najbolji efekat postiže se kada se mreža postavi sa spoljne strane plastenika, uz ostavljanje prostora između mreže i krova za nesmetano strujanje vazduha. Takav način zaštite je mnogo efikasniji nego direktno prekrivanje biljaka. Privremena zasena posebno je korisna u periodu najjačeg sunca, uglavnom između 11 i 17 časova, kada su biljke najviše izložene toplotnom stresu.

Pravilno zalivajte biljke

Tokom perioda visokih temperatura, pravilno zalivanje ima veoma važnu ulogu u očuvanju zdravlja biljaka. Vodu je najbolje usmeriti direktno ka korenu i obaviti zalivanje u ranim jutarnjim satima, kako bi zemljište imalo dovoljno vlage pre nastupanja najveće vrućine.

Umesto čestog dodavanja malih količina vode, bolje je zemljište temeljno natopiti, jer takav način podstiče razvoj dubljeg i jačeg korenovog sistema. Površinsko i često zalivanje može dovesti do toga da se koren razvija blizu površine, gde se zemlja najbrže zagreva i isušuje.

Da li su preparati protiv stresa neophodni?

Zemljište u plasteniku treba održavati ravnomerno vlažnim, posebno tokom toplih dana. Postavljanje sloja malča debljine oko 5 do 7 centimetara može znatno pomoći u zadržavanju vlage i zaštiti korena od prekomernog zagrevanja. Kao prirodni materijal za malč mogu se koristiti slama, osušena trava ili kompost, ali je važno da ne budu naslonjeni direktno na stabljike biljaka kako bi se izbegli problemi sa truljenjem i bolestima.

Ukoliko biljka već počne da vene zbog visokih temperatura, potrebno je reagovati odmah i ne čekati naredni dan. Tada je najbolje biljku zaliti direktno u zemljište oko korena, dok treba izbegavati kvašenje listova, jer voda na lišću tokom velikih vrućina može dodatno opteretiti biljku.

BONUS VIDEO

Običan ili čeri paradajz? Nutricionista otkrio koji je bolji za organizam - razlog se krije u kori

Zdravlje

Stručnjaci su rešili dilemu koja vrsta paradajza je zdravija za organizam – običan ili čeri, a rezultati su mnoge iznenadili.

Stavite ovo oko korena i gledajte čudo: Jeftini trikovi za džinovski, sladak i mesnat paradajz

Dom i porodica

Nema većeg razočaranja za baštovane od paradajza koji spolja sija i izgleda savršeno, a pod nožem se pretvara u vodenasti plod bez ukusa i mirisa. Iako prva sumnja obično pada na jake letnje žege i visoke temperature, stručnjaci upozoravaju da se pravi krivac krije u nečem drugom – pogrešnoj prihrani.