Kako žive meštani sela Fioletovo

U planinskim predelima severne Jermenije smešteno je selo Fioletovo, specifična oaza na Kavkazu u kojoj već skoro dva stoleća utočište pronalaze staroverci poznati kao molokani. Sa kućama koje krase autentični drveni duborezi, svetlookim žiteljima i jedinstvenim načinom života, ovo mesto ostavlja utisak kao da je potpuno izolovano od modernog vremena.

Prema jednoj verziji, njihovo ime potiče od toga što su tokom posnih dana jeli mlečne proizvode, što je bilo u suprotnosti sa kanonima pravoslavne crkve, zbog čega ih je car Nikola Prvi proterao u daleke krajeve. Sa druge strane, sami molokani odbacuju takvo tumačenje i ističu da je naziv inspirisan biblijskim izrazom “duhovno mleko”. Fioletovo danas broji oko 1.500 stanovnika raspoređenih u 380 domova, duž svega dve glavne seoske ulice. Ovi vredni i pošteni ljudi ne nameću svoje proizvode kupcima, već ih prodaju tiho i smireno, a njihova bleda lica podsećaju na likove sa istorijskih umetničkih dela. Prolaznike širom Jermenije na njihovim tezgama najviše privlače domaći krompir, mleko i specifičan kiseli kupus.

Život unutar ove staroveračke zajednice podređen je strogim normama: muškarci puštaju bradu tek nakon stupanja u brak, žene nose svedene haljine sa belim keceljama, dok se fotografisanje smatra “đavolskim” poslom. Prve grupe molokana naselile su se u ove nepristupačne predele 1840. godine, nakon što su proterane iz Tambovske gubernije. Vlasti su verovale da će se među kavkaskim narodima ovi doseljenici brzo asimilovati, međutim dogodilo se sasvim suprotno – stvorena je izuzetno složna zajednica koja je u potpunosti očuvala ruske običaje. Iako su plodne ruske ravnice zamenili kamenitim i surovim kavkaskim tlom, uspeli su da lokalno stanovništvo poduče raznim zanatima i novim poljoprivrednim metodama, istovremeno prihvatajući i pojedine lokalne navike.

Fioletovo je s vremenom steklo status svojevrsnog centra za proizvodnju kiselog kupusa. Svaka porodica obrađuje sopstvenu parcelu pod ovom kulturom, a kupus koji se kiseli u hrastovim buradima sa šargarepom prepoznatljiv je u celom regionu. Meštani objašnjavaju da se tajna uspeha krije u velikim porodičnim količinama i maksimalnoj posvećenosti tokom pripreme.

U selu se bezuslovno poštuju radna etika i jasna hijerarhija, pa se sve ključne odluke donose zajednički, uz blagoslov i savete presvitera – duhovnog vođe sela. U ranijim vremenima, njihovo kolektivno gazdinstvo (kolhoz) spadalo je u najuspešnija u okrugu, dok je tokom sovjetske ere selo snabdevalo kiselim kupusom tržišta širom Sovjetskog Saveza.

Ovu zajednicu oduvek odlikuju visoki moralni standardi. Prekršaji i sukobi u Fioletovu su prava retkost, a ukoliko do njih i dođe, meštani izbegavaju sudske organe jer veruju da je osuđivanje drugog čoveka ogroman greh i teret za sopstvenu dušu. Skromnost je i dalje duboko ukorenjena, što dokazuje i primer pedesetak meštana koji odbijaju da primaju državne penzije, vođeni stavom da nije u redu uzimati novac koji nisu direktno zaradili svojim rukama.

 Fioletovo predstavlja nesvakidašnji primer opstanka ruske tradicije u jermenskom okruženju. Iako u novije vreme mlađe generacije sve češće napuštaju selo zbog posla i školovanja, molokani u Fioletovu ostaju verni korenima, pronalazeći u kavkaskim planinama mir, bezbednost i stabilnost. Daleko od urbanog sveta i TV predajnika, život se ovde odvija po sopstvenim pravilima, utemeljen na jednostavnosti i duhovnim vrednostima.

Pogledajte video: U ovom srpskom selu leži cela istorija Balkana