radiobalkanfox
Da je prijateljstvo na estradi moguće potvrđuje Dragan Kojić Keba koji se sada setio ko je bio uz njega kada je tek počinjao i koliko mu je tada ta podrška značila. On je rekao da su mu tada mnoga poznata imena dala vetar u leđa.
Keba kaže da je najvažnije sve raditi iz srca, a ne proračunato.
– Sigurno bih nekoga zaboravio kad bih ređao, ali od Nade Topčagić, Brena, Šaban… Stvarno bih nekog zaboravio. Dovoljno je reći da je u to vreme, a i danas, to za mene vetar u leđa da rasteš. Uvek savetujem svima da su želje i ostvarenja kao kosmos — kad završiš pesmu staviš tačku, ali nikad tačku na ostvarenja jer se muzika menja, a ja je delim samo na dobru i lošu – kaže Keba koga smo pitali da li je tačno to što mladi pevači pričaju da danas nema toliko podrške i da je mnogo sujete na estradi.
– O tome nikad nisam razmišljao, da li me neko svesno ili nesvesno podržava. Sve što radim u životu, radim odavde, iz srca. Kod mene nema mesta sujeti. Svi smo mi u ko zna koliko fioka i u tim fiokama ima svega, ali kod mene sujete nema ispod tabana jer sam uvek bio svestan da vredim i da to što radim znam. Sa svojim hitovima, hvala i Bogu i narodu, trajem i moje pesme traju, pa je to najbolji odgovor. Nikome ne sudim, bitno je da se peva.
O sinu Igoru i unučetu
Keba će uskoro postati deda jer će njegov sin Igor dobiti prvo dete.
– Vežbam, vežbam u mislima već odavno. Nedavno smo Snežana i ja pričali, pa pita kako igraš, voziš li bicikl… Ja mislim da bih pao kad bih seo na bicikl, nisam ga vozio ne pamtim. U mislima se pripremam na mnoge stvari i uživam. A da postanem deda, to mi još ne ulazi u glavu, ne mogu sebe da zamislim. Al’ rekao mi je jedan prijatelj da će mi biti jasno kad se to desi. Bitno je da je živo i zdravo, da sve ide kako treba i da se živi život punim plućima, kaže pevač i otkriva:
– Popustljiv sam. Kad se setim šta su meni sve branili kad sam bio mali, ja sad kao odrastao i dalje tražim neke igračke koje sam izgubio — mali aviončić negde u zavičaju. Nisam uopšte strog. Ja život shvatam ozbiljno, ali ga živim neozbiljno. A kad mi to dosadi, onda ga shvatim neozbiljno, a živim ozbiljno.
Nedavno je zaplakao pred kamerama u „Zvezdama Granda” jer ga je pogodila pesma.
– Često vozim sam za Sofiju, pa u autu pustim neke pesme i krenu suze. A što se tiče tog dečka, Dulice, on je pevao pesmu o Loznici, „Dokica mirno spava”. Postoje dve pesme o Loznici, ta je na prvom mestu, a druga je „Uvek se vraćam”. On je to tako dobro doneo da sam se rasplakao i zbog pesme i zbog interpretacije. I dan-danas kad se setim, sve uspomene se stvore pred očima iz Loznice gde sam sve u životu naučio. Posle sam video na snimku da mi je Sanja prišla, Ceca me mazila i tešila, a ja reko’: „Ljudi, ovo su suze radosnice”. On je zatvorio oči i pevao, pogodio me je. Na kraju krajeva, on je moj kandidat i biću mu i tutor i mentor. Naučiću ga kako da vlada scenom, mada moj govor tela je neponovljiv. Najvažnije je pobediti strah, strah je najveći neprijatelj u životu. Veliki sam perfekcionista, sve mi smeta oko zvučenja, pa posle nastupa trčim na bini i pravim treninge.
Dodaj komentar