“Kiša je padala” je hit Tome Zdravkovića koji krije veliku tajnu

Njegove pesme su često izvođene na slavljima i mnogi ih smatraju vanvremenskim zbog snažnih emocija koje prenose.

Iza njegove popularnosti krile su se lične drame, a pesma ‘Kiša je padala’ posebna je po emotivnoj priči iz njegovog života.

Poznato je da je legendarni Toma Zdravković bio veliki boem, njegove pesme se sa istim žarom slušaju i danas, mnogo godina nakon što ih je publika prvi put čula.

Gotovo da ne postoji slavlje na kojem se ne zapevaju numere koje je Toma Zdravković izvodio, a koliko su značajne najbolje svedoče kafanski muzičari koji ih s pravom opisuju kao vanvremenske, dok ih sama publika vrlo često naziva onim “najskupljim” pesmama. Međutim, iza te popularnosti često su se krile duboke lične drame pa tako stihovi jedne od njegovih najlepših pesama, “Kiša je padala”, već više od 30 godina kriju tajnu i otkrivaju bolnu istinu o pevačevom privatnom životu.

Ovu emotivnu numeru Toma je svojevremeno posvetio jednoj dami, a detalje o tome kako je tačno nastala javnosti je otkrio Živko Dodik. Ovaj Banjalučanin imao je privilegiju da poznaje slavnog pevača i više puta je uživao u njegovoj pesmi i druženju.

Kad god bi se sreli, Toma mu je otvarao dušu i iskreno pričao o svom životu.

Pričajući o tome kako su nastajali njegovi najveći hitovi, pevač je priznao da je inspiraciju najčešće crpeo iz tuge, teškog života i razočaranja. Dodik je jednom prilikom za “Alo” preneo Tomine reči:

– Sećam se da mi je jednom rekao: “Najviše sam tekstova, pisao iz duše, patnje, boli, teškog života. Sedim u kafani, iznerviraju me, a ja kažem konobaru da mi donese blokčić i napišem pesmu”.

Upravo iz jedne takve patnje izrodila se i pesma “Kiša je padala”. Inspiracija za nju bio je jedan sasvim neočekivani ljubavni poraz koji je Toma doživeo u Zrenjaninu. Njegov susret sa ženom koja je nekada gajila snažna osećanja prema njemu ostavio mu je ožiljak na srcu. Dodik je do detalja ispričao šta se dogodilo, citirajući ono što mu je Toma tada rekao:

– Ispričao mi je kako je napisao pesmu “Kiša je padala”. Neka devojka iz Zrenjanina bila je luda za njim, ali on nije mario. Jednom prilikom, dok je bio u Zrenjaninu, setio se nje i odluči da joj ode do stana. Pozvoni i pita je da odu na piće ako ima vremena, a ona mu kaže: “Žao mi je, švaleru, kasniš. Da te upoznam sa mojim mužem”. Kaže da se tad osećao kao da ga je neko polilo vrelom vodom. Seo je u autobus, kiša je padala, a on je plakao kao dete.

Ova anegdota najbolje ilustruje Tominu izjavu da su mu pesme nastajale “iz duše, patnje, boli i teškog života”, takođe ova priča nas podseća da iza najlepših boemskih pesama uglavnom stoje najdublje lične tuge i rane njihovih autora.