radiobalkanfox
Dok neke višegodišnje biljke bez problema mogu da prezime napolju, tropske i suptropske vrste mnogo su osetljivije na niske temperature. Zato ih je potrebno zaštititi i, pre prvih mrazeva, uneti u zatvoren prostor.
Dolazak hladnijih dana pravi je znak da je vreme za posebnu pažnju pri nezi cveća. Kako temperature počinju da padaju, osetljive biljke treba na vreme pripremiti za zimu i prilagoditi im uslove kako bi hladan period dočekale bez oštećenja.
Pravovremena priprema i pravilna nega tokom zime ključne su za očuvanje biljaka i njihov zdrav razvoj. Uz odgovarajuće uslove, na proleće će vas ponovo dočekati bujne i zdrave.
Kada je vreme da se biljke unesu unutra?
Praćenje meteoroloških uslova: Optimalan trenutak za unošenje osetljivih biljaka zavisi prvenstveno od vremenske prognoze, s akterom na pojavu prvih prizemnih mrazeva.
Okvirni kalendar: Kraj septembra i početak oktobra predstavljaju idealan vremenski period za početak priprema, naročito kada noćne temperature počnu da se približavaju granici od 10 stepeni.
Foto: Shutterstock
Izbor prostorije za prezimljavanje: Adekvatan prostor ne mora nužno da bude grejan; svetla, zastakljena veranda ili svetla i prohladna prostorija bez mraza često su znatno bolji izbor u zavisnosti od specifičnih potreba vrste.
Koje biljke mogu da ostanu napolju tokom zime?
Mnoge baštenske biljke dovoljno su otporne na niske temperature da mogu bez problema da prezime na otvorenom, posebno kada su posađene direktno u zemlji. Ipak, pojedinim vrstama može biti potrebna dodatna zaštita tokom veoma hladnih perioda.
Božur
Ova višegodišnja biljka tokom zime prirodno odbacuje nadzemni deo, dok koren ostaje u zemlji i na proleće ponovo daje nove izdanke.
Foto: Shutterstock
Ruža
Većina baštenskih sorti dobro podnosi hladnoću. Kada se očekuju jači mrazevi, koren se može dodatno zaštititi nagrtanjem zemlje ili malča. Ruže koje se gaje u saksijama zahtevaju više pažnje jer se zemlja u posudi mnogo brže hladi.
Hortenzija
Većina hortenzija može da prezimi napolju, ali mlađim biljkama, kao i onima koje rastu u saksijama, može biti potrebna dodatna zaštita korena.
Čuvarkuća i lavanda
Čuvarkuća je veoma otporna i bez problema podnosi zimu na otvorenom. Lavanda takođe može da prezimi u bašti, ali joj je neophodno dobro drenirano zemljište kako se zbog zadržavanja vlage ne bi pojavio problem sa truljenjem korena.
Foto: Shutterstock
Prolećne lukovice
Lale, narcisi, ljiljani i zumbuli uglavnom ostaju u zemlji tokom zime. Kada stigne toplije vreme, prve izdanke mogu da izbace već nakon ranih prolećnih otopljenja.
Koje cveće obavezno treba skloniti od mraza?
Za razliku od otpornih baštenskih biljaka, neke vrste izuzetno teško podnose niske temperature.
Zato ih je pre prvih jačih mrazeva potrebno uneti u zatvoren prostor i obezbediti im odgovarajuće uslove za prezimljavanje.
Palme
Tropske i suptropske vrste posebno su osetljive na hladnoću i mraz, pa ih treba skloniti na vreme.
Hibiskus
Osetljive tropske vrste hibiskusa ne podnose niske temperature i tokom zime zahtevaju zaštitu u zatvorenom prostoru.
Foto: Shutterstock
Limun i drugi citrusi
Saksijske biljke poput limuna, mandarine i drugih citrusa mogu pretrpeti ozbiljna oštećenja već pri pojavi mraza. Najbolje ih je tokom zime držati u svetloj i prohladnoj prostoriji.
Lijander
U kontinentalnim krajevima oleander ne bi trebalo ostavljati napolju tokom hladnog perioda. Pre prvih jačih mrazeva potrebno ga je uneti na mesto zaštićeno od hladnoće.
Muškatle i geranijumi
Ove popularne balkonske biljke mogu uspešno da prezime u svetlim i prohladnim prostorijama, uz umereno zalivanje.
Petunije i surfinije
Najčešće se gaje kao jednogodišnje biljke i uglavnom ne podnose niske temperature, pa ih treba zaštititi od mraza.
Foto: Shutterstock
Fuksije
Veoma su osetljive na hladnoću i tokom zime ih je najbolje držati u zatvorenom, na svetlom i prohladnom mestu.
Dalije, begonije i kane
Ove vrste zahtevaju posebnu pripremu za zimu. Kod dalija i kana najčešće se vade podzemni delovi iz zemlje i čuvaju na zaštićenom mestu, dok način prezimljavanja begonija zavisi od konkretne vrste i sorte.
Kako pripremiti cveće za prezimljavanje?
Dobro pregledajte biljke: Pre nego što ih unesete u kuću, pažljivo pregledajte listove i stabljike. Uklonite oštećene i osušene delove, a posebnu pažnju obratite na donju stranu listova, gde se često kriju štetočine.
Omogućite postepeno privikavanje: Biljke ne treba iz hladnog spoljašnjeg prostora odmah unositi u pregrejanu prostoriju. Nagla promena temperature može izazvati stres, opadanje lišća i druge probleme. Zato ih je najbolje postepeno prilagoditi novim uslovima.
Prilagodite zalivanje i količinu svetlosti: Tokom zime neke biljke ulaze u period mirovanja, dok druge nastavljaju da rastu. U skladu sa njihovim potrebama prilagodite učestalost zalivanja i odaberite mesto sa odgovarajućom količinom prirodnog svetla.
BONUS VIDEO
Hrizanteme su neprikosnovene kraljice jesenjih balkona, terasa i bašta. U periodu kada većina letnjeg cveća polako vene i gubi boju, one stupaju na scenu i donose pravu eksploziju toplih tonova, od žute, narandžaste i crvene, do ljubičaste, bele i pink.
Septembar je presudan za hortenzije. One već izgledaju pomalo umorno, pa mnogi ljudi posežu za makazama. Upravo taj čin može lišiti hortenzije cvetanja za sledeću sezonu.
Ako volite tropske biljke i želite upečatljivu zelenu oazu u svom domu, imamo sjajnu vest. Lisnatu urminu palmu možete sami odgajiti kod kuće, bez davanja novca u rasadnicima. Ekipa magazina je probala, a rezultat delimo sa vama.
Đumbir možete neverovatno lako posaditi sami, kod kuće, i imati svoju ličnu, svežu zalihu u saksiji tokom cele godine. Ekipa magazina je probala i uspelo nam je.
Hrizanteme su neprikosnovene kraljice jesenjih balkona, terasa i bašta. U periodu kada većina letnjeg cveća polako vene i gubi boju, one stupaju na scenu i donose pravu eksploziju toplih tonova, od žute, narandžaste i crvene, do ljubičaste, bele i pink.
Dodaj komentar