Komšije Jakova Jozinovića iz Vinkovaca razvezali jezik

Jakov Jozinović osvojio je srca publike širom regiona. Nakon deset solističkih koncerata u Sava centru, on je za samo sedam sati uspeo da rasproda Beogradsku arenu i da odmah zakaže drugu.

U neposrednoj blizini ove obrazovne ustanove pronašli smo i kafić, to jest pab, u kojem je Jozinović imao svoje prve muzičke nastupe.

– Kod nas je Jakov nastupao vikendima i tu je zaradio svoj prvi honorar. Stalno je sedeo preko dana s društvom iz gimnazije, pa i dan-danas kad dođe, obavezno svrati da se prisetimo tih lepih vremena. Slava ga nije promenila, ostao je isti. Skroz normalan dečko, nije se uzvezdio kao neki. On sad živi na relaciji Zagreb-Beograd, a ovde dođe povremeno kod svojih. Danas svi znaju ko je Jakov, a mi koji ga dobro poznajemo odranije i koji smo ga slušali kako peva znali smo da će biti nešto od njega.

Mama mu je uvek bila velika podrška, dolazila je s njim na svirke redovno. Jakov je, i pre nego što je postao velika regionalna zvezda, bio zvezda dole na moru. Tamo su baš voleli da ga slušaju, a posle se to proširilo po društvenim mrežama. Nama je ovde Jakov ostao u najlepšem sećanju, a u pabu možete da vidite i njegove fotografije s društvom. To nam je danas lepa uspomena – rekao nam je jedan od konobara u kafiću, koji pevača poznaje godinama.

Poznato je da je Jakov veliki vernik, pa smo posetili i crkvu u koju je mladi muzičar redovno odlazio sa svojom majkom. Tu su nam otkrili da je on bio član crkvenog hora.

– Jakov je vrlo pobožan dečko i stalno je sa svojom majkom dolazio kod nas u župu na svete mise. Bog mu je dao raskošan glas i on ga upotrebljava na slavu Božju. Bio je redovan i u crkvenom horu, pevao je na svakoj misi. On sad više vremena provodi u Zagrebu, pa ne dolazi toliko često kao nekad, ali njegova majka je tu svake nedelje i praznicima. Kad god je u Vinkovcima, obavezno dođe na službu. Ovde je našao duhovni mir i spokoj. Divna pobožna porodica, koja neguje prave hrišćanske vrednosti. Samo lepe i blage reči imamo za njega – rekla nam je jedna od sestara koja radi u župi u Vinkovcima, ne želeći da se fotografiše.

Svakako, oni koji su među prvima imali prilike da čuju Jakovljevo pevanje bile su njegove komšije, s kojima smo takođe razgovarali o njihovom sugrađaninu.

Na nekoliko kilometara od centra Vinkovaca, u mirnom porodičnom naselju, nalazi se i zgrada u kojoj je Jakov odrastao i u kojoj i danas žive njegovi roditelji i sestra. Na prozorima stana na poslednjem spratu roletne su bile spuštene, a njih tada nije bilo u porodičnom domu.

– Jakov je super momak, za primer omladini. Odlično ga poznajem. Svi znaju za Jozinoviće u Vinkovcima. Moja ćerka je išla s njim u školu i samo lepo mogu da kažem o njemu. Ponosni smo na njegov uspeh i na to što je, pre svega, ostao skroman. Toliko koncerata u Beogradu, Arena u Zagrebu, ko je to još u tim godinama uspeo? Ljudi su željni kulture i lepe pesme, a on je napravio savršen balans u tome. Čujem da ga kritikuju što se proslavio pevanjem tuđih pesama, pa šta onda? Imaće i svoje, polako, život i karijera su tek pred njim – kaže komšinica Verica i dodaje:

– Njega tek čekaju velike stvari. Ove curice kad čuju da je došao u Vinkovce da poseti roditelje i sestru, naprave stampedo ovde po kraju. Svi hoće da se slikaju i snimaju s njim. Njega to ne mrzi, uvek je nasmejan i srdačan. Vidite i sami, ovo nije neki luksuzni kraj, odrastao je u skromnim uslovima, kao i svi mi, ali se on toga ne stidi. Tu iza zgrade se igrao s drugarima u parkiću, a i sad kad dođe, voli da prošeta krajem i podseti se detinjstva. Ljudi su prepoznali tu iskrenost i dobrotu u njemu.

I druga komšinica, koja nam se predstavila kao Ana, a koja živi u Jakovljevoj zgradi, nije krila koliko joj je pevač drag.

– Jakov nam dođe s vremena na vreme, ali je najčešće u Zagrebu. Uvek nam se lepo javi i pozdravi nas, pita da li nam nešto treba. Izuzetan mladić, fino vaspitan. Nikakvu primedbu nemam na njega. Sećam se, još kao mali je stalno nešto pevušio ovde po kraju, imao je i neki dečji mikrofon. Rođen je za to. Posle je došao “Supertalenat”, tu smo ga svi pratili, pa onda ulice i trgovi. Igrao je dobro i tenis. Želim mu sve najbolje – zaključila je komšinica.