radiobalkanfox
Kore krompira mogu da posluže kao jednostavna domaća prihrana za biljke kada se potope u vodu, procedе i razblaže pre zalivanja.
Kore krompira najčešće bez razmišljanja završavaju u kanti za smeće, ali ovaj kuhinjski ostatak može da dobije sasvim novu namenu.
Ljubitelji cveća i baštovanstva sve češće dele jednostavan trik kojim se od kora i vode pravi tečnost za zalivanje biljaka.
Umesto da kore odmah bacite, možete ih potopiti u vodu i ostaviti da odstoje. Nakon toga tečnost se procedi, razblaži i koristi kao povremena dodatna prihrana.
Zašto se koriste baš kore krompira?
Krompir prirodno sadrži kalijum, kao i druge mineralne materije, pa se zbog toga kore često koriste u različitim kućnim receptima za prihranu biljaka.
Ovakva ideja posebno je zanimljiva onima koji pokušavaju da smanje količinu kuhinjskog otpada i pronađu nove načine da iskoriste ono što bi inače završilo u kanti.
Foto: Shutterstock
Kako da napravite prihranu od kora?
Priprema ne zahteva mnogo vremena ni sastojaka.
Kore krompira stavite u dobro opranu staklenu teglu, prelijte vodom i ostavite da odstoje. Neki recepti preporučuju jedan do dva dana, dok se u drugim varijantama kore ostavljaju nekoliko dana.
Nakon stajanja, tečnost treba procediti. Pre nego što njome zalijete biljke, razblažite je dodatnom količinom vode.
Treba imati u vidu da tokom stajanja može da se pojavi neprijatan miris, što je posledica razgradnje organskog materijala.
Nije zamena za pravo đubrivo
Iako ovaj trik može biti zanimljiv način da se kuhinjski ostaci iskoriste na drugačiji način, ne treba očekivati da će jedna domaća mešavina zadovoljiti sve potrebe biljke.
Različitim vrstama odgovaraju različiti uslovi, pa su pravilno zalivanje, dovoljno svetlosti, kvalitetna zemlja i odgovarajuće đubrivo i dalje najvažniji za njihov rast.
Takođe, sa ovakvom prihranom ne treba preterivati. Ako želite da kore krompira iskoristite bez pravljenja tečnosti, možete ih jednostavno odložiti u kompost, gde će postati deo organskog materijala.
Na taj način ono što biste inače bacili može da dobije novu svrhu, bilo kao deo komposta, bilo kao osnova za jednostavnu domaću prihranu.
BONUS VIDEO
Buđ na zidovima može se tretirati 3% vodonik-peroksidom, ali bez smanjenja vlage i boljeg provetravanja fleke će se vraćati.
Od opalog lišća možete napraviti lisni humus, rastresit materijal koji poboljšava zemljište i pomaže mu da zadrži vlagu.
Ako se prašina brzo vraća na nameštaj, problem može biti u načinu čišćenja, a ne u tome koliko često brišete površine.
Uz pirinač i 15 do 20 kapi eteričnog ulja možete za nekoliko minuta napraviti jednostavan osveživač za ormar.
Buđ na zidovima može se tretirati 3% vodonik-peroksidom, ali bez smanjenja vlage i boljeg provetravanja fleke će se vraćati.
Dodaj komentar