Kultne fraze o Karingtonovima u filmu “Druga Žikina dinastija”

Kultna američka serija “Dinastija”, koja se emituje svakog radnog dana na Kurir televiziji u 17 i 23:10 časova, osamdesetih godina prošlog veka nije bila samo najgledaniji televizijski program, već pravi društveni fenomen koji je potpuno opčinio bivšu Jugoslaviju.

Ova sapunica nije pružala samo puki beg od svakodnevice, već je duboko pustila korene u pop kulturu ovih prostora. Najbolji i najtrajniji dokaz te nezapamćene opčinjenosti jeste činjenica da je ovaj svetski TV fenomen dobio svoju najduhovitiju posvetu u jednom od najpopularnijih i najvoljenijih filmskih serijala u istoriji domaće kinematografije.

Vizionarski režiser Zoran Čalić prepoznao je 1986. godine snagu tog društvenog kretanja i u snimanju nastavka avantura neponovljivih deda Žike i Milana pod nazivom “Druga Žikina dinastija” utkao briljantne satirične segmente. Kroz prepoznatljiv, topli narodski humor, neprikosnovenu glumačku hemiju i virtuozne dijaloge, Čalić je odaslao direktne, izuzetno duhovite i neprolazne aluzije na čuvene američke naftne tajkune, stvorivši komediju koja i danas, decenijama kasnije, izaziva salve smeha.

Kolektivna opsesija “Dinastijom” u filmu doživljava svoj vrhunac u antologijskoj sceni kada zabrinute dede, Žika Pavlović i Milan Todorović, odlaze u stan Mišinih roditelja,Bobe i Marije. S obzirom na to da im se mladić danima nije javljao na telefon, Žika i Milan, vođeni sumnjom i brigom, odlučuju da ga špijuniraju i izvide situaciju na licu mesta.

Pogledajte kultne scene iz “Druge Žikine dinastije”:

Ono što zatiču, dok se skrivaju u kuhinji, prevazilazi njihovu najbujniju maštu – Miša u potpunom ljubavnom zanosu i haosu pretrčava iz sobe u sobu, grozničavo pokušavajući da istovremeno udovolji i udvara se čak četirima ženama koje se nalaze u različitim prostorijama stana.

Posmatrajući taj neverovatni erotski i komični haos, Žika u svom neprikosnovenom, autentičnom stilu, bez dlake na jeziku, daje definiciju viđenog stanja: “Ovo nema ni u Dinastiji.” Na Milanovo zatečeno i pedantno pitanje: “Kojoj Dinastiji?”, Žika bez ijedne sekunde oklevanja, ispruženog prsta i sa prepoznatljivim izrazom lica, ispaljuje rečenicu koja je zauvek ušla u rečnik ovdašnjeg naroda: “Karingtonovoj. Tamo se ne zna ko koga kerebeči.”

Ova kultna opaska na fantastičan način oslikava kako je prosečan jugoslovenski posmatrač doživljavao zamršene i često apsurdne emotivne relacije američkih milionera. 

Nakon što su delimično došli k sebi od početnog šoka izazvanog saznanjem sa koliko je žena njihov unuk sposoban da bude u isto vreme, Žika ponovo pravi genijalnu paralelu sa popularnom serijom. Ovoga puta, inspirisan novonastalom situacijom, on aludira na sopstveno genealoško stablo i porodično nasleđe, ističući generacijsku čestitost svoje loze: “U mojoj dinastiji sem ludog Milojka svi smo uglavnom bili normalni.”

Međutim, uvek umereni, staloženi, strogi i građanski vaspitan Milan Todorović ne deli Žikinu fascinaciju televizijskim spektaklima niti želi da slavi unukovo razuzdano ponašanje. Iznerviran Žikinim filozofiranjem u tako ozbiljnom trenutku, Milan na tu njegovu opasku samo rezignirano odmahuje rukom i uz karakterističan uzdah sa omalovažavanjem odbrusuje: “Kakva bre dinastija, kakvi bakrači.” Taj kontrast između Žikinog narodskog sprdanja i Milanove uzaludne želje za redom stvara jedan od najdinamičnijih i najsmešnijih sukoba u filmu.

Uvidevši da se situacija sa unukom potpuno otrgla kontroli i da je mladi Miša u “opasnosti” da ne položi diplomski ispit usled prekomernih ljubavnih avantura, zabrinute dede shvataju da moraju preduzeti radikalne korake. Nemajući drugo rešenje, odlaze po stručnu pomoć kod psihijatra, koga u filmu maestralno i nezaboravno tumači glumački giganat Velimir Bata Živojinović. U nadi da će od doktora dobiti adekvatnu dijagnozu i lek za Mišino neobično i razuzdano stanje, Žika ni u formalnom okruženju lekarske ordinacije ne odustaje od svoje fiksacije Karingtonovima i poređenja sa čuvenom sapunicom.

Dok doktor pokušava da uzme anamnezu, Žika samouvereno prekida razgovor i ponavlja svoju omiljenu tezu: “U mojoj dinastiji bio je jedan ludi Milojko…” Ova neprilagođena opaska, izrečena po ko zna koji put u pogrešnom trenutku, konačno preliva čašu kod već izluđenog i do ivice pucanja dovedenog Milana. Gubeći i poslednje kapi strpljenja, Milan mu pred zatečenim psihijatrom besno i iznervirano odbrusuje: “U, bre, Žiko, ti i tvoja dinastija sedite mi na vr’ glave.” Ova scena na najlepši način prikazuje kako je opsesija serijom uspevala da se uvuče u svaki kutak, pa čak i filmski. 

Svesni da gradske okolnosti i dostupnost devojaka samo dodatno raspiruju Mišin razuzdani život, Žika i Milan donose drastičnu odluku da unuka na neko vreme odvedu na selo kod rođaka, gde već borave i njegovi roditelji Boba i Marija, kako bi ga primirili, odmorili i vratili na pravi put. Dolazak u seosku sredinu donosi nove komične situacije i susrete sa meštanima, ali Žikina potreba za ponosom i isticanjem sopstvenog porekla ne jenjava.

Prilikom srdačnog i neposrednog susreta sa domaćinom na selu, Žika koristi priliku da na sebi svojstven i šarmantan način, sa punim srcem i raširenim rukama, predstavi svog voljenog naslednika. Gledajući u Mišu sa neskrivenim ponosom i u svom prepoznatljivom, teatralnom maniru, Žika svečano izgovara: “E, da te upoznam. Ovo je moj unuk, moja dinastija.” Kroz ovu jednostavnu, a upečatljivu rečenicu, autor filma je izvanredno prikazao kako je običan čovek sa Balkana preuzeo zvučni termin iz američke visoke klase i ugradio ga u sopstveni, tradicionalni sistem vrednosti i porodičnog ponosa.

Nezaboravni komični zapleti nastavili su da se nižu kada Žika, Milan i Miša, tokom boravka na selu, odlaze na kafu i čašicu razgovora kod pohotne, atrakrivne i izuzetno bogate komšinice čiji suprug radi u Nemačkoj kao gastarbajter i neprestano šalje novac. Dok njen preki svekar, koji snajku od potencijalnih udvarača i seoskih kradljivaca brani tako što sa napunjenom lovačkom puškom neprestano kruži oko prostranog imanja, na par sati odlazi od kuće – snajka koristi pogodan trenutak da ugosti drage komšije i ponosno im pokaže svoj velelepni dom.

Ulazeći u raskošno opremljenu kuću, ispunjenu skupocenim umetničkim slikama, kičastim detaljima, masivnim uvoznim nameštajem i sjajnim lusterima, Žika ostaje potpuno bez daha. Fasciniran neviđenim luksuzom usred srpskog sela, on sa ushićenjem u očima, razgledajući prostor oko sebe, ponovo pronalazi pravu paralelu i glasno zaključuje da njeno imanje izgleda upravo: “Kao u Dinastiji!” Ova scena na plastičan način objašnjava kako je narod osamdesetih godina poistovećivao svaki oblik naglog bogaćenja i materijalnog sjaja sa estetikom i glamurom čuvene serije.

Sve ove antologijske, maestralno napisane i odglumljene scene iz “Druge Žikine dinastije” ostaju trajni, neizbrisivi svedok jednog nezaboravnog vremena u kom je sapunica o naftnim tajkunima i milionerima iz Denvera oblikovala svakodnevicu, pop kulturu i specifičan humor na našim prostorima.

Kroz prepoznatljivi domaći mentalitet, neprikosnoveni glumački šarm Gidre Bojanića i Marka Todorovića, kao i nepogrešiv osećaj za satiru, ova prožimanja izjednačila su nedostižni svetski glamur sa balkanskim dosetkama. Tako je stvorena vanvremenska filmska priča koja i danas, decenijama kasnije, sa jednakom lakoćom, toplinom i nesmanjenim intenzitetom okuplja i privlači sve generacije gledalaca kraj malih ekrana.

Pogledajte video: Serija “Dinastija”, svakog radnog dana na Kurir televiziji