radiobalkanfox
Boni Mata, koja uz petoro odrasle dece odgaja i 18-mesečne blizance, često obilazi prodavnice polovne robe. Tokom jedne takve posete prodavnici u Milvokiju ugledala je neobičan novčanik od zmijske kože.
„Mislila sam da je baš kul“, rekla je za „Njuzvik“. Objasnila je da voli predmete od zmijske i aligatorske kože, pa joj se novčanik odmah dopao. Ipak, nije ga odmah odlučila kupiti. „Prvo sam ga vratila u korpu, a onda sam pomislila: ‘Ne, ipak ću ga uzeti’“, ispričala je.
Kada ga je otvorila, primetila je da je ručno izrađen i veoma dobro očuvan. Pošto je izgledao gotovo kao nov, odlučila je da ga ponese kući.
Foto: IB Photography / Alamy / Profimedia
Nekoliko dana kasnije pronašla novac
Nakon kupovine novčanik je nekoliko dana stajao sa strane. Tek kasnije tokom nedelje Mata je odlučila da ga ponovo pregleda. „Donela sam ga u kuhinju kako bih ga fotografisala. Htela sam da vidim da li se isplati da ga stavim na Ibej ili ću ga zadržati. Tada sam ponovo proverila unutrašnjost i pod prstima osetila nešto nalik papiru u jednom od pretinaca“, rekla je.
Mata kaže da su joj prijatelji ranije govorili da bi u polovnim stvarima uvek trebalo proveriti džepove i pretince, jer se u njima ponekad može pronaći novac. „Prijateljica mi je rekla da poznaje nekoga ko stalno pronalazi novac i da bi trebalo da proveravam džepove, torbice i novčanike“, ispričala je. „Počela sam to da radim, ali nikada ništa nisam pronašla.“
Ovoga puta ipak je imala sreće. Nakon što je napipala nešto u jednom od pretinaca, izvukla je novčanicu od 100 dolara iz 1985. godine. Posebno ju je obradovala upravo godina na novčanici. „To je godina u kojoj sam rođena“, rekla je.
Novac joj dobro došao
Mata je u početku razmišljala da novčanicu sačuva kao uspomenu. „Volela bih da je zadržim. Ne pronalazi se svaki dan 100 dolara iz 1985. godine“, rekla je. Ipak, zbog trenutne finansijske situacije odlučila je da je potroši. „Ali trenutno ne mogu sebi to da priuštim. Imam blizance i ne radim“, objasnila je.
KIikom na link saznajte koje stvari ne treba da kupujete polovne.
Bez obzira na to što novčanicu nije sačuvala, celo iskustvo ostalo joj je u lepom sećanju. „Bilo je to sjajno iskustvo“, rekla je. „Od sada ću stalno proveravati torbice. Ovo mi je definitivno najbolji ulov do sada.“
Zašto se novac skriva u polovnim stvarima?
Rejn Hirš, bivša vlasnica aukcijske galerije i dugogodišnja proceniteljka u emisiji „Antikviteti na putu“, objasnila je za „Njuzvik“ da pronalazak novca u polovnim predmetima nije toliko neuobičajen koliko bi se moglo pomisliti.
„Ljudi, posebno starije generacije, dugo su skrivali novac u džepovima kaputa, knjigama, cipelama i iza slika“, rekla je Hirš. Objasnila je da su neke porodice koje su prošle kroz Veliku depresiju smatrale da je sigurnije držati gotovinu kod kuće nego u banci. Zbog toga su novac skrivali na različitim mestima.
Hirš smatra da takve stvari kasnije često završe u prodavnicama polovne robe. Kada neko umre ili se preseli, članovi porodice obično moraju brzo da raščiste njegovu imovinu. Odeća, knjige i torbe tada mogu biti donirane, a da ih niko detaljno ne pregleda.
„Bibliotekari i osobe koje pomažu pri raščišćavanju zaostavštine mogu biti zauzeti proveravanjem srebra i nakita, pa se ne sete da pregledaju džepove“, objasnila je.
Prema njenim rečima, upravo zbog takvih propusta ponekad se dogodi da novac ostane skriven godinama.
Hirš kaže da se u slučaju manjih iznosa drži jednostavnog pravila – „ko pronađe, njegovo je“. Ipak, kada je reč o većim količinama gotovine, savetuje da se kontaktira prodavnica kako bi se pokušalo utvrditi odakle novac potiče.
Slična situacija, dodala je, može da se dogodi i sa drugim vrednim predmetima, poput satova ili umetnina. Ponekad vlasnici čak ni ne shvate da su ih izgubili.
Dodaj komentar