Lekovita svojstva bele rade | Kurir

Dok kosite travnjak u dvorištu ili prolazite pored seoskih livada, verovatno primećujete na hiljade sitnih belih cvetova u travi. Većina ljudi posmatra belu radu kao dosadan korov koji treba ukloniti ili kao običnu igračku od koje deca pletu venčiće za kosu.

Nije slučajno što bela rada (latinskog naziva Bellis perennis, što u prevodu znači “večno lepa”) cveta tokom većeg dela godine. Od ranog proleća u martu pa sve do pozne jeseni u novembru, ova izdržljiva biljka prkosi vremenskim prilika. Zanimljivo je da se njene krunice zatvaraju sa zalaskom sunca ili pred kišu, čuvajući tako svoje najbolje sastojke.

Narodna medicina još od 15. veka izuzetno ceni ovaj livadski cvet. Stari travari zabeležili su da skuvana bela rada “greje jetru i unutrašnje organe” i stimulisano deluje na rad creva. Zahvaljujući saponinima koji razređuju sekret, ona olakšava iskašljavanje kod prehlada, dok gorke materije podstiču varenje i pomažu izbacivanje toksina iz organizma.

U teškim vremenima i tokom nestašica hrane, narod se često oslanjao na darove iz prirode. Analize divljeg jestivog bilja pokazale su da 100 grama sveže bele rade sadrži čak 34 miligrama vitamina C, što je svrstava u sam vrh prirodnih čuvara imuniteta.

U irskoj narodnoj medicini bela rada se koristila za najrazličitije tegobe: od glavobolje, digestivnih smetnji i bolesti jetre, pa sve do tuberkuloze i kožnih oboljenja. Tokom 16. veka Englezi su je nazivali i “kostobolja” ili “biljka za kosti”, verujući da njeni oblozi ubrzavaju zarastanje preloma.

Ako se suočavate sa udarcima, modricama, upalama mišića ili ujedima insekata, bela rada pruža brzu pomoć. Zbog tanina koji deluju protivupalno, od njenih cvetova i listova vekovima se pripremaju tinkture, melemi za opekotine i oblozi za umorne i osetljive oči. Pritom je čitava biljka potpuno jestiva – od korena i mladog lišća do samog cveta. Mladi listovi odlikuju se blago gorkim, orahastim ukusom, pa predstavljaju odličan dodatak svežim salatama ili zamenu za zeleniš u čorbama.

Nema potrebe da trošite novac na skupe kupovne kapare kada jednako ukusnu, pa i bolju zamenu možete napraviti sami od neotvorenih pupoljaka bele rade. Priprema je brza i jednostavna: uveče ili pred sumrak, kada se pupoljci zatvore, sakupite čvrste cvetne pupoljke i temeljno ih operite pod mlazom hladne vode.

• pupoljci bele rade (količina po želji)
• 150 ml jabukovog sirćeta
• 150 ml vode
• prstohvat soli i malo šećera
• začini po želji (lovorov list, ruzmarin ili majčina dušica)

U šerpi pomešajte sirće, vodu, so, šećer i začine, pa pustite da tečnost kratko proključa. Oprane pupoljke složite u čistu staklenu teglu i prelijte ih vrelim presolcem tako da budu potpuno potopljeni. Teglu dobro zatvorite, ostavite da se ohladi i sačekajte sedam dana. Nakon toga dobićete savršene domaće kapare koji se odlično slažu uz pečenja, salate i sendviče.

Pre nego što posegnete za skupim preparatima ili dodacima ishrani, pogledajte oko sebe. Sledeći put kada budete kosili travnjak, zaobiđite bar jedan žbun belih rada, uberite cvetove za čaj ili salatu i iskoristite besplatne darove prirode. Ipak, budite umereni na početku, jer pojedine osobe mogu imati alergijske reakcije na biljke iz porodice glavočika.

Pogledajte video: Korov može da bude koristan