Lesli Veksner: Viktorijas sikret i Epstajn

Lesli Veksner, milijarder koji je od male prodavnice odeće napravio modnu imperiju vrednu milijarde dolara, decenijama je važio za jednog od najuspešnijih američkih biznismena. Njegovo ime povezivalo se sa luksuzom, prestižnim modnim revijama, svetski poznatim manekenkama i velikim humanitarnim donacijama. Međutim, iza njegovog poslovnog uspeha krije se i priča o dugogodišnjoj povezanosti sa Džefrijem Epstajnom, osuđenim seksualnim prestupnikom čiji su zločini potresli svet.

Veksner je 18. februara 2026. svedočio pred Odborom za nadzor Predstavničkog doma američkog Kongresa. Tokom višesatnog ispitivanja tvrdio je da je i sam bio žrtva Epstajnovih prevara i da nije imao saznanja o njegovim kriminalnim aktivnostima.

Lesli Veksner rođen je 8. septembra 1937. godine u Dejtonu, u američkoj saveznoj državi Ohajo, u jevrejskoj porodici. Njegovi roditelji, Hari i Bela, bavili su se trgovinom odećom, pa je Lesli od detinjstva bio upoznat sa poslovima koji će kasnije odrediti njegov život.

Godine 1963. odlučio je da započne sopstveni posao. Od tetke Ide pozajmio je 5.000 dolara, njenu životnu ušteđevinu, i uz dodatni bankarski kredit otvorio prodavnicu „The Limited“ u Ohaju.

Njegova poslovna ideja bila je jednostavna: prodavati modernu žensku odeću prilagođenu potrebama kupaca, umesto širokog asortimana koji su nudile tradicionalne robne kuće.

Posao je brzo počeo da raste. Do 1969. godine imao je šest prodavnica, a kompaniju je potom izveo na berzu.

Upravo se ovih početaka prisetio i tokom svedočenja pred Kongresom, kada je govorio o skromnim porodičnim prilikama i tetki koja mu je pomogla da ostvari poslovnu zamisao.

Kupio je „Viktorijas sikret“ za milion dolara

Pogledajte u galeriji ovogodišnju reviju:

Prekretnica u njegovoj karijeri dogodila se 1982. godine, kada je kupio tada relativno mali brend donjeg veša „Viktorijas sikret“ za približno milion dolara.

U narednim decenijama pretvorio ga je u globalno prepoznatljivo ime. Luksuzni katalozi, raskošne revije, čuveni „anđeli“ i velike marketinške kampanje učinili su da ovaj brend postane jedan od najuticajnijih u modnoj industriji.

Veksnerovo poslovno carstvo obuhvatalo je i druga poznata imena, među kojima su „Bath & Body Works“ i „Abercrombie & Fitch“.

Međutim, upravo u periodu njegovog najvećeg poslovnog uspona u njegov život ušao je čovek čije će ime kasnije postati neraskidivo povezano sa jednim od najvećih seksualnih skandala u savremenoj američkoj istoriji.

Veksner je upoznao Džefrija Epstajna tokom osamdesetih godina. Njihov odnos vremenom je prerastao u izuzetno blisku poslovnu saradnju, toliko da je Epstajn dobio široka ovlašćenja za upravljanje njegovom imovinom, finansijama i poslovima.

Za razliku od običnog finansijskog savetnika, Epstajn je imao pristup bogatstvu i nekretninama jednog od najmoćnijih američkih trgovaca.

Ta povezanost pomogla mu je da izgradi ugled među bogatim i uticajnim ljudima. Veksnerovo poverenje predstavljalo je svojevrsnu preporuku u društvu u kojem su poznanstva i finansijski uticaj otvarali mnoga vrata.

Prema dokumentima koje su analizirali američki mediji, upravo je odnos sa Veksnerom odigrao ključnu ulogu u stvaranju Epstajnovog bogatstva.

Pogledajte u galeriji fotografije iz Epstajnovih dokumenata:

Međutim, jedno pitanje ostalo je posebno važno: kako je čovek poznat po pažljivom vođenju milijardske kompanije mogao da prepusti tako velika ovlašćenja osobi čiji će finansijski poslovi kasnije postati predmet ozbiljnih sumnji?

Veza sa modnom imperijom omogućavala je Epstajnu i pristup svetu mode, što je kasnije postalo jedna od najuznemirujućih tema u istragama o njegovim zloupotrebama.

Istraživanje lista „Njujork tajms“, objavljeno 2020. godine, pokazalo je da se Epstajn tokom devedesetih i dvehiljaditih pojedinim devojkama predstavljao kao osoba koja može da im pomogne da dobiju angažman u kompaniji „Viktorijas sikret“.

Prema svedočenjima žena i sudskim dokumentima koje su novinari analizirali, pojedini navodni kastinzi završavali su se seksualnim napadima.

List je takođe objavio da su trojica rukovodilaca kompanije navela da je Veksner još sredinom devedesetih bio upozoren na Epstajnove pokušaje da preko imena brenda privuče devojke. Prema njihovim tvrdnjama, nisu videli dokaze da je tada preduzeo mere koje bi to zaustavile.

Veksner nije javno potvrdio da je znao za te zloupotrebe, a kasnije je poricao saznanja o Epstajnovim seksualnim zločinima.

Dok su se otvarala pitanja o odnosu Veksnera i Epstajna, kompanija „Viktorijas sikret“ suočila se sa dodatnim optužbama za seksualno uznemiravanje i ponižavanje zaposlenih i manekenki.

U velikoj istrazi „Njujork tajmsa“ opisane su prijave protiv Eda Razeka, jednog od najuticajnijih rukovodilaca kompanije i čoveka koji je imao važnu ulogu u organizovanju poznatih modnih revija.

Manekenke i zaposlene govorile su o neprikladnom ponašanju, neželjenim dodirima, uvredama i pritiscima. Nekoliko izvora tvrdilo je da su rukovodioci upozoravali Veksnera na Razekovo ponašanje.

Razek je osporio optužbe, navodeći da su netačne ili izvučene iz konteksta. Kompanija je u odgovoru na novinarska pitanja izrazila žaljenje zbog propusta i navela da radi na unapređenju poslovne kulture i odgovornosti.

Novi talas interesovanja za Veksnerovu prošlost pokrenut je i objavljivanjem knjige čestitki sastavljene povodom Epstajnovog 50. rođendana 2003. godine.

U dokumentu koji je 2025. godine objavio Odbor za nadzor američkog Kongresa nalazi se i poruka pripisana Veksneru.

U njoj se Epstajnu poručuje da mu autor želi pokloniti ono što želi, a ispod teksta nalazi se crtež ženskih grudi. Poruka je potpisana imenom Lesli.

Na susednoj stranici nalazi se i fotografija na kojoj su, prema izveštajima američkih medija, Veksner i Epstajn zajedno.

Sama poruka nije dokaz učešća u krivičnim delima, ali je dodatno privukla pažnju zbog prirode njihovog odnosa i okolnosti koje su kasnije otkrivene.

Jedan od neobičnijih detalja iz Veksnerove biografije pojavio se mnogo pre nego što je njegova povezanost sa Epstajnom postala predmet javnih rasprava.

U avgustu 1985. godine novinarka Džuli Baumgold objavila je u časopisu „New York Magazine“ veliki portret tadašnjeg milijardera. Tekst je nosio naslov „The Bachelor Billionaire: On Pins and Needles with Leslie Wexner“, a posebnu pažnju privukao je način na koji je Veksner govorio o sopstvenom unutrašnjem nemiru.

Opisivao ga je koristeći pojam „dibuk“, koji u jevrejskom folkloru označava nemirni duh koji se vezuje za živog čoveka.

Prema opisu iz intervjua, taj unutrašnji nemir nije ga napuštao ni tokom odmora, vožnje skupocenih automobila ili boravka u luksuznim kućama. Stalno ga je terao da radi, razmišlja o poslovima i traži nove izazove.

Veksner je taj osećaj povezivao sa potrebom da neprestano napreduje i širi svoju kompaniju. Ipak, važno je naglasiti da iz njegovog izražavanja ne proizlazi da je reč o stvarnom natprirodnom iskustvu. Pominjanje dibuka može se razumeti i kao metafora za ambiciju, nemir i opsesivnu posvećenost poslu.

Veksner je tvrdio da je odnos sa Epstajnom prekinuo 2007. godine, kada je otkrio da je njegov dugogodišnji finansijski savetnik zloupotrebio poverenje i prisvojio ogromne sume novca.

U pismu objavljenom 2019. godine naveo je da je bio obmanut i da duboko žali zbog nekadašnjeg poznanstva.

Kasnije objavljeni dokumenti pokazali su da su dve strane pregovarale o vraćanju novca i imovine. Prema belešci američkih tužilaca koju je analizirao ABC News, Epstajn je do januara 2008. godine Veksneru vratio oko 100 miliona dolara.

Deo vraćenih sredstava završio je u humanitarnoj fondaciji povezanoj sa Veksnerovom suprugom Ebigejl, kroz uplatu od 46 miliona dolara.

Međutim, milijarder godinama nije javno izneo potpunu računicu koliko je novca, prema njegovim tvrdnjama, Epstajn prisvojio.

Pitanja o Veksnerovoj ulozi dobila su novu težinu u februaru 2026. godine, kada je američki kongresmen Ro Kana javno govorio o dokumentima iz Epstajnovog slučaja.

Kana je 10. februara u Predstavničkom domu naveo da se Veksnerovo ime pojavljuje u dokumentu FBI-ja iz 2019. godine, u kojem je označen kao saučesnik.

Međutim, takva oznaka u istražnom dokumentu ne znači da je krivica dokazana, niti da je protiv određene osobe podignuta optužnica.

Osam dana kasnije Veksner je svedočio pred kongresnim odborom, tokom gotovo pet sati ispitivanja. Tvrdio je da nije znao za Epstajnove zločine i da nikada nije učestvovao u seksualnom zlostavljanju devojaka i žena.

Za Epstajna je rekao da je bio prevarant svetske klase, a prema njegovom iskazu, i sam je bio žrtva čoveka kojem je godinama verovao.

Kontroverza oko Veksnera nije završena njegovim svedočenjem. Početkom novembra 2026. godine Univerzitet Ohajo ponovo se našao u centru pažnje zbog odluke da zadrži njegovo ime na univerzitetskim objektima.

Između januara i septembra podneta su 512 zahteva za preimenovanje prostora povezanih sa Veksnerom. Među njima su medicinski centar, umetnički centar i sportski kompleks.

Podnosioci zahteva ukazivali su, između ostalog, na njegovu povezanost sa Epstajnom i druge optužbe koje su godinama pratile njegovo poslovanje.

Ipak, univerzitet je 6. novembra odlučio da ne nastavi postupak preispitivanja imena, uz obrazloženje da za takvu odluku nije prikupljeno dovoljno čvrstih dokaza o nedoličnom ponašanju. Naglašeno je i da protiv milijardera nije podignuta krivična optužnica u vezi sa Epstajnovim zločinima.

Odluka ne isključuje mogućnost ponovnog razmatranja ukoliko se pojave novi dokazi.

 Video: Ana Ivanović na reviji