Ljubiša Samardžić bez oca ostao sa 9 godina, radio da prehrani majku i brata

Teodora Protić

Novinar rubrike zabava

Ljubiša Samardžić je preminuo 2017. godine, a njegova dela su i dalje veoma popularna.

Zbog teške materijalne situacije, od malih nogu je radio da bi pomogao porodici, čak i pravio i prodavao sladoled sa majkom.

Čuveni glumac Ljubiša Samardžić umro je pre 9 godina, 8. septembra 2017. godine, a njegova životna priča ispunjena je brojnim teškim trenucima. Prvi životni udarac glumac je doživeo kao devetogodišnji dečak.

Prošlo je devet godina od smrti slavnog glumca, a njegova ostvarenja i danas su jedna od najgledanijih.

Ljubiša Samardžić rođen je u Skoplju, 1936. godine, a poticao je iz skromne rudarske porodice, a njegov otac radio je u rudniku uglja Jelašnica. Iz Krivšije, Ljubišin otac se dvadesetih godina preselio u potrazi za boljim životom.

Prva velika tragedija, ali ne i jednia, koja ga je za života zadesila, dogodila se kada je Ljubiša Samardžić imao samo 9 godina. Naime, on je tada izgubio oca Dragana, koji je preminuo od posledica teškog rudarskog života.

Sa majkom radio da prehrani porodicu

Porodica je bila u teškoj materijalnoj situaciji, a majčina penzija nije bila dovoljna da prehrani njega i brata, zbog čega je Ljubiša veoma rano na sebe morao da preuzme odgovornost da u kuću donese novac i pomogne porodici.

Već tokom gimnazijskih dana radio je povremene poslove, kako bi pomogao porodici. Njegova majka je, kako bi prevazišli tešku situaciju u jednom momentu odlučila da otvori poslastičarnicu, u kojoj joj je sin zdušno pomagao.

„Pamtim to bakarno kazanče, oko koga sam stavljao izlomljeni led prethodno dobro nasoljen, tu smesu koja je tek uz mnogo moga znoja postajala sladoled… Kada bih sve pripremio, počinjao sam da okrećem točak čiji su se okreti prenosili na žljeb, a sa ovoga na to bakreno kazanče i jednu šipku u njemu koja je mešala smesu… Mešanje sladoleda obično je počinjalo u deset i trideset a završavalo se u podne da bismo, popodne, imali svežu robu“, pričao je svojevremeno Samardžić.

„Već u devet bio sam umoran i pospan. Pa ipak, živelo se. Para je bilo ne mnogo, ali više nego ranije kad smo svi bili bez posla. A ja nikada nisam bio toliko umoran da ne bih, u našoj poslastičarnici, zapazio po neku zgodnu devojčicu“, govoro je ističući da je taj ukus sladoleda za njega ostao nezaboravan:

„I danas volim sladoled, kupujem ga i jedem u ogromnim količinama. Ali, pravim razliku između ovog današnjeg i onog mog sladoleda. Ovaj, današnji, nekako mi je preuglačan, premoderan, kao da je u celofanu. Onaj moj sladoled bio je grumuljčaviji, imao je često i komadiće leda u sebi, ali bio je najbolji sladoled na svetu jer sam ga ja pravio, nudio, prodavao, o njemu mislio najlepše i – od njega živeo“, pričao je glumac.

“Mislio sam da neću moći da izdržim”

Iako je u glumi ostavio neizbrisiv trag, njegov prvi odabir profesije bio je pravo, koje je upisao, ali ga je život kasnije odveo na sasvim drugi put. Prešao je na Akademiju za pozorište, film, radio i televiziju, gde se svojim glumačkim talentom brzo izdvojio.

Sreću je Ljubiša izgradio pored supruge Mire, i njihove dece. Ipak, druga tragedija, od koje se nikada nije u potpunosti oporavio, dočekala ga je 2001. godine kada je njihov sin Dragan preminuo od leukemije u 34. godini života.

„Kada je Gaga odlazio, mislio sam da neću moći da izdržim i da će mi uskoro doći kraj, ali me je Mira trgnula i naterala da radim jer ću u tome, kako je rekla, naći smisao opstanka“, ispričao je svojevremeno.

Još tokom života izrazio je želju da ne bude sahranjen u Aleji zaslužnih građana, već da ga nakon smrti kremiraju i njegovu urnu polože u porodičnu grobnicu, pored sina Dragana.