Loša navika nakon svađe partnera vodi u siguran raskid

Posle svađe ponekad deluje najlakše ćutati, ne odgovarati na poruke, izbegavati pogled i demonstrativno zalupiti vratima.

Mnogi misle da tako štite sebe ili “hlade glavu”, ali psiholozi upozoravaju da takozvano tiho kažnjavanje može biti mnogo opasnije za vezu od same svađe.

Gotovo svako se makar jednom našao u situaciji da nakon konflikta nastupi potpuna tišina. Neki ignorišu partnera satima ili danima, neki odlaze iz prostorije bez reči, dok drugi koriste ćutanje kao oblik kazne.

Prema pisanju The New York Times, ovaj obrazac ponašanja ima i stručan naziv, “tretman ćutanja”, odnosno tiho ignorisanje. Istraživači sa Univerziteta u Sidneju opisuju i njegov ekstremniji oblik, demonstrativnu tišinu, kada osoba otvoreno pokazuje da ignoriše partnera, naglim odlaskom, odbijanjem komunikacije ili potpunim izbegavanjem kontakta.

Ćutanje kao kazna

Psiholozi objašnjavaju da ignorisanje nije bezazlen način izbegavanja konflikta. Prema rečima Gail Saltz, profesorke psihijatrije, tiho ignorisanje zapravo predstavlja oblik kažnjavanja, čak i kada osoba toga nije potpuno svesna.

Drugim rečima, tišina nije predah od konflikta, već pokušaj kontrole situacije i emocija druge osobe.

Kako partner doživljava ignorisanje?

Osoba koja se nađe “sa druge strane tišine” često oseća:

• anksioznost
• strah
• osećaj odbačenosti
• krivicu
• nesigurnost

Mnogi tada neprestano analiziraju situaciju i pitaju se:

„Šta sam pogrešio/la?“

„Da li sam sve uništio/la?“

„Da li me više ne voli?“

Istraživanje je pokazalo je da socijalno ignorisanje aktivira iste delove mozga kao fizički bol. Drugim rečima, mozak odbacivanje doživljava gotovo kao stvarnu povredu.

Zašto ljudi biraju tišinu?

Paradoks je u tome što mnogi ćutanje doživljavaju kao samoodbranu. Kada emocije postanu prejake, javlja se potreba za distancom i to je potpuno normalno.

Međutim, problem nastaje kada umesto iskrenog “Treba mi malo vremena da se smirim” nastupi potpuno ignorisanje bez objašnjenja.

Ponekad tišina čak daje osećaj moći i kontrole, kao da je osoba “pobedila” u raspravi. Ali taj osećaj traje kratko, dok dugoročno narušava odnos i poverenje.

Kada ćutanje postaje toksično?

Situacija postaje ozbiljna kada:

• ignorisanje traje dugo
• ponavlja se nakon svake svađe
• partner ne dobija nikakvo objašnjenje
• tišina postane glavni način rešavanja konflikta

Tada psiholozi upozoravaju da je moguće da se radi o obliku emocionalnog zlostavljanja.

Najveći problem nije sama pauza, već neizvesnost, partner ne zna šta se dešava niti kada će komunikacija ponovo početi.

Šta je zdravija alternativa?

Psiholozi savetuju da se tiho ignorisanje zameni “svesnom pauzom”.

Umesto nestajanja iz razgovora, mnogo je zdravije reći:

– Previše sam emotivan/na trenutno. Treba mi malo vremena da se smirim. Vratiću se razgovoru za sat vremena.

Važne su tri stvari:

• iskrenost
• jasan vremenski okvir
• obećanje da će se razgovor nastaviti

Jer upravo neizvesnost najviše povređuje drugu osobu.

Zašto je ovo važno za vezu?

Ćutanje nakon svađe može delovati kao lak izlaz iz emocionalnog haosa, ali ono retko rešava problem. Češće samo zamrzava konflikt i stvara još veću distancu među partnerima.

Psiholozi upozoravaju da dugotrajno ignorisanje postepeno uništava poverenje i osećaj sigurnosti u vezi.

Međutim, tišina ne mora uvek biti loša, ako služi kao kratka i iskrena pauza pre nastavka razgovora, ona može pomoći da se emocije smire i komunikacija postane zdravija.

( Glossy, Ilić Milica )