radiobalkanfox
Proizvodi iz bivše Jugoslavije kod mnogih i danas izazivaju nostalgiju. I dok neki ističu domaće fabrike i proizvodnju, kao i kvalitet proizvoda koji još uvek funkcionišu, drugi naglašavaju da ne treba zanemariti ni dizajn. Kao savršen primer proizvoda koji su izdržali test vremena i samo povećali svoju vrednost često se ističu poznati Meblo Guzini lusteri iz sedamdesetih godina.
Serija lustera “Space Age” predstavlja jedan od najzanimljivijih primera dizajna kada je futuristički, svemirski stil snažno uticao na oblikovanje nameštaja i rasvete. Meblo Guzini lampe i lusteri nastali su kao rezultat saradnje jugoslovenskog preduzeća Meblo iz Nove Gorice i italijanskog dizajnerskog brenda Harvi Guzini, koji je šezdesetih i sedamdesetih godina bio jedan od vodećih evropskih aktera u oblasti modernog osvetljenja i nameštaja.
Luster iz doba Jugoslavije danas košta i do 800 evra Foto: Printscreen/Facebook
Ova saradnja bila je deo šire industrijske strategije čiji je cilj bio da modernizuje domaću proizvodnju i uključi je u tadašnje evropske dizajnerske trendove. Meblo je proizvodio svetiljke prema dizajnerskim nacrtima “Guzzinija”, koristeći visokokvalitetne materijale poput akrila, metala, hroma, kao i karakteristične opalne plastike u nežnim tonovima narandžaste, bele i smeđe. Takav materijalni i estetski pristup dao je lampama prepoznatljiv futuristički identitet.
Danas vrede pravo bogatstvo
Danas, na talasu nostalgije i povratka estetike sedamdesetih i osamdesetih u modu, dizajn i umetnost, ovaj predmet se ponovo traži, pa bi provera tavana i podruma mogla rezultirati velikim iznenađenjem jer originalni modeli danas vrede malo bogatstvo. Na primer, na Njuškalu se prodaju za nekoliko stotina evra, a najskuplji primerak košta čak 800 evra.
Drugi primerci podne i plafonske rasvete takođe drže cenu, pa za njih danas treba izdvojiti od 100 do čak 400 evra, u zavisnosti od modela i očuvanosti. Nova Gorica u Sloveniji svojevremeno je bila poznata po fabrici nameštaja Meblo, koja je imala nešto poput ekskluzivnog prava na uvoz noviteta u ondašnju Jugoslaviju. Kompanija Meblo je, između ostalog, za italijansku firmu Guzzini proizvodila dizajnerske svetiljke od pleksiglasa koje su danas veoma tražene.
Šezdesetih godina prošlog veka u Jugoslaviji su osnovane prve institucije koje su nastojale da razvijaju i promovišu dizajn u Jugoslaviji. Ljubljana je 1964. godine prvi put bila domaćin Međunarodnog bijenala industrijskog dizajna (BIO), iste godine je u Zagrebu osnovan CIO (Centar za industrijsko oblikovanje), a 1972. godine u Beogradu je osnovan Dizajn-centar.
Da li su proizvodi u Jugoslaviji stvarno bili kvalitetniji?
Pitanje o kvalitetu proizvoda u bivšoj Jugoslaviji često izaziva podeljena mišljenja. Mnogi se sećaju jugoslovenskih proizvoda kao veoma kvalitetnih, dok drugi smatraju da nisu uvek ispunjavali standarde modernih tržišta. Ipak, postoji nekoliko faktora koje možemo razmotriti kako bismo imali širu sliku o tom pitanju. Jugoslavija je imala razvijen industrijski sektor, uključujući fabrike poput “FAP-a”, “Zastave”, “IMT-a”, “TAM-a” i mnoge druge, koje su proizvodile automobile, traktore, alate, elektroniku i razne druge proizvode. U mnogim slučajevima, kvalitet tih proizvoda bio je veoma dobar za svoje vreme, ali nisu uvek mogli da konkurišu zapadnim proizvođačima u pogledu tehnologije i inovacija.
Jugoslavija je pokušavala da bude ekonomski što samostalnija, pa su proizvodi često imali nacionalni pečat, ali zbog tržišta i ekonomskih sankcija, uvoz tehnologije bio je ograničen. To je ponekad dovodilo do toga da su proizvodi bili nešto stariji ili nisu koristili najnoviju tehnologiju, ali su zato bili jednostavni i pouzdani. Na globalnom tržištu, jugoslovenski proizvodi su bili cenjeni, ali nisu uvek mogli da konkurišu zapadnim brendovima u kvalitetu ili inovacijama. Proizvodi poput “Jugo” automobila bili su poznati, ali nisu mogli da dosegnu standarde većih zapadnih proizvođača.
Proizvodi koji su dolazili iz Jugoslavije, poput odela, obuće i kućnih aparata, često su bili izuzetno dugotrajni. Mnogi se sećaju da su stvari kupljene u to vreme trajale mnogo duže nego neki proizvodi koje danas kupujemo. Kvalitet materijala, jednostavnost dizajna i dugotrajnost bili su njihova prednost. Dakle, dok su proizvodi iz Jugoslavije imali određene prednosti u kvalitetu i pouzdanosti, treba imati na umu da su često bili na nivou svog vremena, ali nisu mogli da konkurišu brzom tehnološkom napretku u globalnom kontekstu.
Pogledajte video: Evrovizija, Jugoslavija
Dodaj komentar