MAJKA NIJE MOGLA DA DOĐE SEBI OD TUGE” Sloba Radanović danas uživa u izobilju, a ovako je govorio o teškom detinjstvu: “Nismo imali ni za autobusku kartu

Puls poznatih

“MAJKA NIJE MOGLA DA DOĐE SEBI OD TUGE” Sloba Radanović danas uživa u izobilju, a ovako je govorio o teškom detinjstvu: “Nismo imali ni za autobusku kartu”

Teodora Protić | četvrtak, 17. septembar 2026. 00:00h

• Sloba Radanović danas ima uspešnu karijeru, ali je odrastao u skromnim uslovima u Zrenjaninu.
• Jedan emotivan trenutak iz detinjstva pamti kada majka nije imala novca za pogačice i autobus, pa su morali peške kući.

Pevač Sloba Radanović danas uživa u plodovima svog rada i uspešnoj karijeri, ali je nekada sa pokojnim roditeljima u Zrenjaninu živeo veoma skromno. Prisećajući se teškog detinjstva i borbe sa bolešću, pevač je kroz suze ispričao emotivnu priču o siromaštvu i trenutku koji mu je zauvek ostao urezan u sećanje.

Sloba je otkrio da je kao dete bio veoma bolešljiv i da je patio od hroničnog bronhitisa, zbog čega je dosta vremena provodio po bolnicama.

“Kao dete sam bio često bolestan i moji roditelji su se baš namučili sa mnom. Stalno smo išli po bolnicama. Primao sam venske injekcije u čelo. Gušio sam se, a majka nije mogla da dođe sebi od tuge. Ja sam se gušio u nedostatku vazduha, a ona u suzama”, prisetio se folker težih dana.

Posebno potresan trenutak dogodio se prilikom povratka iz dečijeg dispanzera u Zrenjaninu, gde su obično odlazili autobusom, a na stanici bi mu majka uvek kupovala pogačice i jogurt. Posle jedne terapije, majka mu je predložila da kući krenu pešice kroz grad.

“Nije imala pare ni za autobusku kartu”

“Često smo odlazili u dečiji dispanzer u Zrenjaninu i do tamo smo dolazili autobusom. Na stanici je bio jedan kiosk u kom se prodavalo pecivo. Majka mi je tu uvek kupovala pogačice i jogurt. Posle terapije smo krenuli kući i tada mi je rekla da je bolje tog dana da prošetamo kroz grad umesto da se vratimo autobusom. Kada smo prošli pored kioska, podsetio sam je: “Mama, zaboravila si da mi kupiš pogačice.” Odgovorila mi je: “Nema mama danas za pogačice, kupićemo drugi dan.” Zato što nije imala novca za kartu nismo ušli ni u autobus, danas mi je jasno. Nekih 200 metara dalje na stazi smo pronašli 20 dinara. Bog nam ih je poslao! Bili smo srećni kao da smo pronašli milion dinara i odmah smo se vratili po pogačice i jogurt. Taj dan nikada neću zaboraviti. Njen ponos da ne traži ni od koga pare, njenu bol što nema da mi kupi kiflu i sreću kada smo pronašli pare za obrok”, prisetio se ovog događaja svojevremeno, Sloba.

Danas je Sloba sredio svoj život, obezbedio sebi i supruzi porodični dom, a u plodovima njegovog rada, porodica danas uživa punim plućima.