Mala Cana o imovini i poslednjim rečiam supruga

Mala Cana se slomila na pomenu njenog pokojnog muža Andrije Bajića, a njegove ćerke, sa kojim pevačica nije u dobrim odnosima, je nisu ni pozdravile.

Mala Cana je, naime, progovorila o poslednjim danima Andrije Bajića i dotakla se njegovog odnosa sa ćerkama.

– Ovde se ne završava život njegov, ovo nije kraj, niti će se ikada završiti. Recimo sećam se gleda tako TV, leži, nedelju dana, dve tri, ćuti, vidim ja on se unervozio. Uvek sam ga pitala jesi se javio deci, ako nisu javi se, sve ovo što pričam Bog mi je svedok, za sve ostalo crno ispod nokta mi ne znači. Samo sam gledala da on bude srećan i da te njegove godine koje su mu se bližile kraju, provede sa svojom porodicom, jer moji su roditelji razvedeni i znam šta to znači. Jednom se tako zaplakao tako, ja mu kažem što plačeš, on kaže nemaju vremena da dođu kod mene da popijemo kafu – započela je Mala Cana.

– Tek sad shvatam za koga sam ja bila udata. Tek shvatam tu veličinu, ljude koji me zovu neprestano. Ne znam odakle im moj broj – rekla je pevačica.

– Ja sam iz svoje kuće u Pesku donosila hranu da jedemo, on je bio bubrežni bolesnik. Imao je i ćerke, ali ja sam nosila šerpe. Jedan komšija me pitao kada je Andrija preminuo: “Cano samo mi reci šta si nosila u toj torbi?” Kad sam mu rekla čovek nije mogao da veruje. Ja ništa ne očekujem… Imao je dijalizu, sećam se sedeo je u kafiću, ma to je bilo: “Mi tebi ne možemo da se odužimo, šta si uradila za našeg oca”. Posle dva dana ja doživljavam u bolnici napade od njih, vređanje, maltretiranje, udaranje. To se vodi kao nasilje u porodici, pokušale su da me odvoje da me izbace iz sobe, e od tad treba da se zapitaju za sve ostalo – rekla je.

– Stalno je govorio “Dušo moja”, to su njegove dve poslednje reči. To znaju i njegova deca. Kolege su me savetovale kako da se postavim i šta da radim, rekli su mi da Andrija ne bi voleo da me vidi ovakvu, da Andrija ne bi voleo da prestanem da pevam. On je blistao gledajući mene, bila sam njegov ponos. Trudiću se kao što mi je rekao da ga nikad ne obrukam i ne dozvolim da me neko maltretira i zlostavlja i da nastavim kakva jesam prizemna, jer niko ne zna šta u životu može da bude – rekla je.

– Ja kad sam imala moždani udar, to zna i njegov zet i njegove deca, svi znaju mislim sam da to neću da preživim. Pošto sam imala taj ugovor o izdržavanju, ja sam mu rekla ako se meni nešto desi, da tu vikendicu ne da nikome nego svojim unucima i da vikendica ne može da se proda. To bi ostalo njima, nije meni ništa bilo bitno, ja sam samo mislila da su one mene prihvatile, što me jako razočaralo. Istinski sam mislila jer ne možeš nekog da voliš danas i poštuješ sve što je za tvog oca urađeno, i za dva dana sve se promeni bez razloga – rekla je Mala Cana i odgovorila na pitanje da li misli da li se Andrijine ćerke plaše da će im oteti nešto od imovine.

– Da li vi zaista mislite da o tome razmišljam. Samo mi je u glavi da mu je duša mirna. Molim se za njega, borim se gde je on stao. Andrija im ne bi oprostio, rekao je sve im je opraštao, ali to što su me napale to ne, na tebe ruku da dignu – rekla je.

– On je njih voleo, nikog nije mogao da promeni, mene jeste jer sam ga slušala. Voleo je svoje unuke – rekla je.

– Nastaviću da pevam jer je to moj Andrija tražio u bolnici. Rekao je da nikada ne prestanem da pevam. Da širim njegovu muziku, srpsku muziku, da čuvam. Živeću kako znam i kako umem. Skromno. On od njegove penzije, ja od mog minimalca- kaže Cana, pa dodaje:

– Meni je pozlilo u Pančevu. Došla sam na vreme. Zašto me nisu sačekali, stvarno ne znam. Mislim znam, zna i moj Andrija. Kada je prešao na VMA tražio je da mu kupim telefon i karticu. Htela sam da dam njegovoj deci, ali on je rekao ne nikako. Postoje naši razgovori koliko smo mogli da razgovaramo- rekla je ona brišući suze pa nastavlja:

– Kažu mi plače, a nema suza. Nikom ne bih poželela što sam ja doživela. Snimala sam naše razgovore. Sve naše razgovore. Prekjuče sam uzela telefon i htela da mu čujem glas. Čula sam njegov glas i u najgorem njegovom trenutku kada je jedva govorio. Posedujem snimke kako je pričao kako ćemo živeti – rekla je.

– Posedujem snimke jednog povređenog oca, iako sam mu stalno govorila da se mane toga, pusti, imamo kako nam je tako nam je. Ima snimke, mnogo snimaka, verujte mi da sam dete, kad bi to čula ne znam šta bih uradila. Nikakav kontakt nemam sa njegovom porodicom, ne javljaju mi se deca od Tomislava Bajića. Ja sam održavala maksimalno kontakt i terala da ih obilazi. On je išao kod moje porodice, oni su ga prihvatili svuda je bio dočekan, on je bio moj suprug. Do sahrane su se javili, sada me niko ne pita ni kako sam. Meni je Andrija rekao, došlo je do zabune oko prezimena kad smo se nas dvoje venčali. Imao je strah, znam i zašto, mogao je sve da radi samo nije smeo da se oženi zbog kuće. Da krijem nemam potrebe, ne lažem ništa. Nisam jedina žrtva u njegovom životu, ali nikako nije voleo kao ja i do kraja bio uz njega.

Podsetimo, četrdesetodnevni pomen istaknutom pevaču narodne muzike Andriji Bajiću održan je danas na Novom groblju u Beogradu. Kraj večne kuće pevača u Aleji zaslužnih građana okupili su se članovi njegove porodice, prijatelji i kolege.

Među prvima na pomen došle su pevačeve ćerke i unuci, a nakon njih stigla je udovica Svetlana Tomić, poznatija kao Mala Cana, koja je zakasnila.

Kada je stigla Mala Cana sa njom se niko od pevačeve porodice nije pozdravio. Ona je prišla grobu pokojnog supruga i pala na kolena.

Bonus video:

(Espreso/Telegraf.rs/Blic/TM)