MALA CANA O PAKLU NAKON SMRTI BAJIĆA: Ćerke kriju telo!

MALA CANA O PAKLU NAKON SMRTI BAJIĆA: Ćerke kriju telo!

Ni nekoliko dana nakon smrti pevača Andrije Bajića ne stišava se porodična drama. Njegova supruga, pevačica poznatija kao Mala Cana, tvrdi da i dalje ne zna kada i gde će njen muž biti sahranjen, kao i da se suočava sa brojnim problemima sa njegovim ćerkama. Kako kaže, celu noć nije oka sklopila, a dodatno ju je pogodilo to što ju je jedan od Andrijinih rođaka optužio da je javnim istupima obrukala porodicu Bajić.

— Od rane zore čekam da me pozovu i da saznam gde će moja nikad prežaljena ljubav počivati. Molim se Bogu, kao što sam se oduvek molila za mog Andriju. Njegove ćerke pokušale su da preuzmu telo mimo mene, mimo svih pravila i zakona. Kada sam se onesvestila, prošle su pored mene kao da ne postojim. Na ovome se neće završiti. Ne znam kako su uspele da podignu dokumentaciju mimo mene. U tom trenutku bila sam toliko očajna da sam rekla da ću zvati policiju — priča Cana.

Ćerke rekle u pogrebnom da Andrija nema ženu?!

Ona tvrdi da su naslednice pokojnog pevača čak obavestile pogrebno preduzeće da Andrija nema suprugu.

— Rekle su da nema ženu, a ja sam se od njega oprostila dostojanstveno. Andrija Bajić je želeo da nosim njegovo prezime. Pred kraj života rekao mi je da je pogrešio što to ranije nije tražio. Dok bi bio u bolnici promenila sam prezime i donela mu novu ličnu kartu i pasoš. Gledao me je i rekao: „Ti si moja Bajić. Oprosti mi što sam ti to ranije uskratio.“

Kako navodi, njihov brak bio je pun ljubavi, ali i pritisaka.

— Živeo je u strahu od svojih ćerki i zato smo se često krili. Nisu mu dozvoljavale ni da na televiziji gleda ono što želi. Pitajte bilo koga sa estrade svi će vam reći da sam mu produžila život. Borila sam se za njega do poslednjeg dana, a one su mi govorile da jedva čekaju dan kada će me izbaciti iz kuće. To znači da su čekale da njihov otac umre — kaže pevačica.

Posebno je boli, ističe, što se vodi polemika oko mesta na kojem će Andrija biti sahranjen.

— Žele da ga sahrane u grobnici u kojoj počiva njegova bivša supruga i njena majka. Ja sam čak odlazila na grob njegove bivšeše žene i molila se da mi da snage da sačuvam našu porodicu. To je istina koju nikada nisam krila.

Cana tvrdi da je sa suprugom planirala zajedničku budućnost, ali da ih je bolest sprečila da ostvare sve što su želeli.

— Razmišljali smo da kupimo nekretninu i napravimo ugovor o doživotnom izdržavanju, ali to nismo stigli. Sve što je Andrija zarađivao davao je svojoj deci. Bio je najbolji otac. Meni novac nikada nije bio važan. Govorila sam da ću potpisati sve kako bi one bile sigurne, ali njima to nije bilo dovoljno. Samo su tražile još.

Optužili je da je obrukala porodicu Bajić

Prema njenim rečima, nakon smrti supruga doživela je i ozbiljne uvrede i pretnje.

— Govorile su mi da mi je venčani list falsifikat, pretile da će mi napraviti pakao od života. Neka im to služi na čast. Ja sam sve vreme gledala da ne napravim incident pored Andrijinog kreveta, jer mi je govorio da se ne svađam i da me ne maltretiraju.

Pevačica navodi da ju je nakon svega pozvao i jedan Andrijin rođak, koji joj je zamerio što je o porodičnim problemima govorila javno.

— Rekao mi je da sam obrukala porodicu Bajić i da ne pravim scene zbog unuka i praunuka. Pitala sam ga o kojim unucima priča, kada mnogi od njih godinama nisu dolazili da vide dedu. Kako neko može da mi kaže da ćutim kada govorim istinu? Nisam nikoga uvredila niti napala. Samo sam ispričala kroz šta prolazim.

Cana tvrdi da je njen suprug do poslednjeg dana bio razočaran odnosom sa ćerkama.

— Govorilo je da ga ne maltretiraju. Verujem da bi danas bio živ da je kao hitan slučaj na vreme dobio odgovarajuću terapiju. Tu bol ću nositi dok sam živa.

Na kraju razgovora, kroz suze, govorila je o neostvarenoj želji koju su delili tokom braka — da dobiju zajedničko dete kroz proces koji se zove vantelesna oplodnja.

— Više od svega želeli smo dete. Razmišljali smo o vantelesnoj oplodnji, ali su lekari upozoravali da bi to zbog njegovog zdravstvenog stanja moglo da bude rizično. Govorila sam mu da mi nije važno što već ima decu i da mi je dovoljan takav kakav jeste. Noćima smo maštali kako ćemo imati malog Bajića koji će svirati frulu kao njegov tata. Tada bi me zagrlio i rekao: „Izvini, dušo.“ To je bila njegova najveća neostvarena želja, ali i moja. Ja zbog njega nemam potomstvo, a on ima tri ćerke. Ne žalim zbog toga, ali nije lepo što mi je njegova ćerka rekla da se ja udam i da rađam decu — zaključuje ona.