Mala Cana se oglasila iz bolnice

Mala Cana nedavno je imala operaciju, a sada se oglasila iz bolnice i otkrila kako teče njen oporavak. Uz nju je sve vreme majka, koja joj u ovim teškim trenucima pruža najveću podršku.

– Oni su meni na kraju kada se ta upala primirila da vide šta je, pošto mene je boleo bukvalno ceo stomak. Oni su na ultrazvuku videli da imam kamenje u žuči. I to je sve bilo upaljeno. Znači ceo stomak mi je bio upaljen i žuč i sve to što obuhvata. Ne znam šta ide tu kod čoveka. Ovaj strašno. Onda su doneli odluku da mi odrade tu operaciju da me ne bi skroz otvarali. I uradili su tu, kako se kako se kaže, laparaskopiju – objasnila je pevačica, pa nastavila:

– I ovaj doktor je stvarno jedan stručnjak, jeste da je mlad. Ta pozitiva prvo u njemu, pa onda snaga, pa onda podrška mojih prijateljica ovde koje leže sa mnom mi je mnogo značila kad sam pošla taj dan na operaciju jer je bilo da se operišem pa se odložilo jedan dan onda sutradan sam čekala. Anesteziolog isto je bio. Oni nas pripremaju dole on došao i još ja njemu kažem onako kakav sam ja. Volim i da se našalim i onako da lanem i pošalim se. Ja kažem: E blago doktore onom kome ti uđeš u salu? Nikad nisam imala operaciju. I sve mi je teško.

Nakon svega što joj se dogodilo, pevačica je priznala da joj se mnogo toga skupilo u kratkom vremenskom periodu, a dodatno opterećenje predstavlja i povreda koju je ranije zadobila.

– Valjda se to niže. Prvo, drugo, treće. Znaš kako tri čuda. Prate me svi doktori. Imam i ovaj ujed od psa.

Otkrila je i da joj se porodica pokojnog supruga nije javila:

– Ne, niko se nije javio ni od njegove da kažem najbliži porodice familije niti dalje. Ne boli me to, nek su živi i zdravi. Samo to mogu da kažem. Svako neka živi svoj život. Svako će, svi od svako od nas nosi svoj krst. Ne zameram nikom. Jednostavno, ovde u bolnici imala sam i vremena dosta da razmišljam o svemu. Znam da sam čista. Znam da mi je duša čista. Znam da nikog od njegove familije nisam uvredila. Nisam rekla ružnu reč. Ja ću kako moram, kako je Gospod Bog rekao.

Posebnu pažnju privukla je fotografija pokojnog Andrije koju drži na stočiću pored kreveta. Cana je govorila o uspomenama na supruga i otkrila da je upravo u istoj bolnici i on nekada ležao zbog problema sa žuči.

– Držim njegovu sliku pored kreveta. Ako iskreno volite nekog onda iskreno ta osoba će ostati deo tvog života. Evo samo druga soba ovde je ležao i Andrija kad je imao upalu žuči, dan pred operaciju tu smo ostavili ćebe. Nismo hteli da ponesemo da ostane u bolnici. I sestra je dan pred operaciju donela i stavila, A ovde krevet je bio prazan. Ja nisam mogla da verujem. Ja nisam mogla da verujem. Verujte, ja sam gledala, gledala gledala i znači samo sam znala da je on tu. Onda sam išla posle, kad sam počela da šetam, da vidim da li je neko koristi. Koristi jedan deka baš u toj sobi gde je bio Andrija. Koristi on i eto neka svima što kažu bude od pomoći i zdravlja.

Pevačica je istakla i da je, poput pokojnog supruga, i sama morala na operaciju žuči. Iako je i dalje osećala bolove, trudila se da ustaje, šeta i razgovara sa ljudima oko sebe.

– Ne boli me rana kao rana, nego me boli više ceo stomak ali ustajem, šetam, pričam sa ljudima. Dođu, pa prođu. A majka mi je najveća podrška. 

Njena majka nije krila koliko joj je važno da se Cana što pre oporavi, a ćerku je opisala kao pravog borca.

– Najbitnije je da ona dobro. To je moj borac. Naravno na majku – rekla je Canina mama.

Cana je potom nabrojala ljude koji su joj pružili podršku i bili uz nju tokom boravka u bolnici, među kojima su članovi porodice, prijatelji i kolege sa estrade.

– Ona je tu, donela mi pidžame i sve što mi je trebalo, tu je moja kuma Jasmina i njen suprug. Bila mi je i sestra i kolege. Milena Plavšić me zvala, pa moja kuma Branka Sovrlić. Ljuba Lukić. O Bože, ne mogu da se seti, znate kako mnogi su zvali u momentu kad sam bila pod anestezijom jer ja sam sitne građe. Mene je anestezija držala skoro dva dana. Ovo sam operaciju preživela nekako. Ali te ubode to je u bukvalno bilo. Držali su mi nogu. To je takva procedura. Tako mora ili Ali hvala Bogu dolazi hirurg, stalno je tu i samo zvirnu da vide. Ne mogu da kažem svi me obilaze doktori.Bitno je da imate ljude oko sebe.

Otkrila ko joj je pomogao kada joj je izbio požar u kući

Pevačica se prisetila i podrške koju je dobila od kolege Milančeta Radosavljevića u teškom periodu, kada je u njenoj kući izbio požar. Kako je istakla, on joj je tada ponudio pomoć i mogućnost da se skloni od dima, zbog čega mu je i danas veoma zahvalna.

– Milanče Radosavljević mi je, kada je izbio požar kod mene, jedini pružio ruku sa estrade. Ponudio i rekao da dođem kod njega, da ne trpim taj dim. Šta god da se desi, ne daj bože da dođe do kuće, da neću ostati bez krova nad glavom i beskrajno sam zahvalna njemu i njegovoj supruzi na tome. Mi smo se mi inače privatno družili, išli dok je moj Andrija još bio živ i čuli smo se telefonom. Lepo je kad znate da neko misli na vas. A imate sigurno pravi krug ljudi oko sebe. Znate kako uh ne znam da li je to život, ali verovatno uh ti što su se sklonili, ja kažem sklonili uh što sam mislila da su prijatelji, tapkaju te. Tu si kad trebaš da završiš nešto. Tu si da im uradiš nešto. Uh da da pomogneš nije bitno. Uh, vidite uh ja sam mislila u momentu da sam ostala sam. Ali u stvari ne hvala im što su ustali sa tog mesta i što su se sklonili jer u moj život su ušli mnogo bolji ljudi. Baš mnogo bolji ljudi. Život to sve namesti. Verovatno. Tako tako je. Stekla sam i kumove što nisam mogla da verujem. Kumovala sam. Nisam znala da l’ ću plakati. Odbijala sam to kumstvo. Oni su sve odbijali i svadbu i muziku i salu. Čak ništa. Čak samo kumovi. Samo da im ja budem kuma.

Mala Cana otkrila je i da planira da se nakon izlaska iz bolnice vrati u kuću u kojoj je živela sa pokojnim suprugom. Govoreći o imovinskim pitanjima, objasnila je da je sa Andrijom imala ugovor o izdržavanju, kao i da će biti pozvana kada dođe vreme za ostavinsku raspravu.

– Da da, idem kod kuće. Idem u svojoj kući u Devojačkom bunaru. Ta gde smo živeli ja i moj suprug. Ja sam sa njim imala ugovor o izdržavanju. Tako da o izdržavanju ne ulazi u ostavinsku raspravu. Kad bude bila njihova, mislim njihova, kad bude došlo to njihovo biću ja pozvana verovatno kao supruga. Šta kažu? Pa svako svom nek uzme ono što je Andrija i što sam ja tako htela.

Pevačica je istakla da još uvek ne zna kada će tačno napustiti bolnicu, jer čeka dodatne rezultate i razgovor sa lekarom koji prati njeno stanje.

– Ne znam ništa. Sutra mi radi dolazi doktor koji me vodi. Znaću sutra otprilike posle rezultata vađenja krvi znaću šta će dalje i kako će. Ali bez obzira imaću redovne kontrole i verujte da ima dobrih ljudi, ima dobrih doktora.

Na kraju razgovora priznala je da joj je boravak u bolnici pomogao da shvati koliko ljudi brine o njoj. Posebno ju je dirnula pažnja medicinskog osoblja iz Devojačkog Bunara, koje joj se javilo čim je saznalo da je hospitalizovana.

– Ja sam ja sam prosto mislila da mi se sručio ceo svet i sve šta mi se dešava. Međutim ne oni mene ovde podižu. Oni mene ovde čuvaju. Zvalo me je osoblje, lekari i medicinske sestre iz devojačkog bunara kad su čule da sam u bolnici. Uh gde sam, šta sam, da l’ mi nešto treba, šta mi treba. Posle operacije kad izađem, šta mi treba. Tu su znači da se oko ničega ne opterećujem, da nemam nekakve nekakve strah. Šta god bude trebalo oni će dolaziti. Biće tu – rekla je ona i za kraj poručila:

– Samo samo želim da se opustim. Želim da živim svoj život, da nastavim. Bog nije rekao znači da umrem. Bog nije rekao da uh eto i tu operaciju pa sam se probudila. Znači rekao je da nije još moj dan došao. Tako da ovaj hoću da kažem da moram da se borim – zaključila je pevačica za “Blic”.