Medicinska sestra otkrila šta pacijenti vide pred smrt

Medicinska sestra Džuli Mekfaden, čija je uža specijalnost rad sa neizlečivo bolesnim pacijentima, tokom višegodišnje prakse ispratila je na stotine ljudi na njihovom poslednjem putu, a putem interneta nastoji da otkloni strahove koji prate proces umiranja.

Rad ove medicinske radnice na Jutjubu prati 738.000 ljudi, dok je na TikToku okupljena zajednica od 1.8 miliona korisnika, što jasno svedoči o potrebi javnosti za odgovorima na pitanja o kojima se uglavnom ćuti ili otvoreno zazire.

U jednom od zapaženijih obraćanja, Džuli se osvrnula na stanje koje neretko nastupa par sedmica uoči samog kraja, kada oboleli neretko tvrde da vide davno preminule srodnike, bliske prijatelje, pa čak i nekadašnje kućne ljubimce.

“Evo jednog znaka da je neko blizu smrti, u koji većina ljudi ne veruje. Obično, nekoliko nedelja do mesec dana pre smrti, osobe koje su uključene u palijativnu negu počinju da viđaju preminule voljene osobe, rođake i kućne ljubimce. To se događa toliko često da smo ovu pojavu uvrstili u informativne materijale koje dajemo pacijentima i njihovim familijama kada započnu palijativnu negu, kako ne bi bili iznenađeni ili uplašeni kada se to dogodi”, objasnila je.

Ovu pojavu opisuje kao posebno stanje vizija za koje savremena nauka i medicina i dalje nemaju egzaktno i pouzdano objašnjenje.

Ona napominje da je svedočila takvom fenomenu kod više od pedeset odsto bolesnika o kojima se starala.

“Većina ljudi misli da je to posledica nedostatka kiseonika u mozgu, zbog čega osoba počinje da halucinira. Međutim, to definitivno nije tačno, jer je većina ljudi, kada se to dogodi, budna i svesna svog okruženja“, rekla je Džuli.

Premda posmatranje ovakvih prizora može izazvati nemir i zabrinutost kod ukućana, sami pacijenti u tim doživljajima po pravilu pronalaze izuzetan spokoj i olakšanje.

Zbog toga se insistira na edukaciji najbližih, kako bi na vreme prepoznali prirodne faze opraštanja i izbegli nepotrebnu paniku pri susretu sa nesvakidašnjim ponašanjem svojih najdražih.

Pored psiholoških doživljaja, Džuli je ukazala i na nagle telesne promene kod pacijenata na izmaku snaga. Kod pojedinih bolesnika razvija se takozvani Kenedijev terminalni ulkus, specifično oštećenje tkiva koje laici često pomešaju sa običnim podlivom ili modricom.

Iskusna sestra sa bezmalo decenijskim stažom u palijativnim ustanovama naglašava da ova dermovaskularna promena nastaje munjevito i nepogrešivo ukazuje na to da su pacijentu preostali poslednji sati ili dani.

“Odjednom se pojavi i ubrzo nakon toga osoba umre. Toliko brzo se to može dogoditi kada je reč o Kenedi­jevom terminalnom ulkusu”, objasnila je.

Pogledajte video: Teorija zašto niko ne može da umre u Dizni parku