Milan Laća Radulović o borbi sa drogom i majci Marini

Milan Laća Radulović rođen je u Beogradu 1986. godine kao mlađi sin Marine Tucaković i Aleksandra Radulovića Fute. Potiče iz poznate beogradske muzičke porodice. Nažalost, Marina je umrla nakon duge i teške bolesti u septembru 2021. godine, dok je njen sin iznenada preminuo na ulici u Izraelu, gde je boravio poslednjih nekoliko meseci.

Laća je u Beogradu završio osnovnu i srednju školu, studirao je režiju i pisao tekstove za brojne muzičke izvođače.

Prvi hitovi i odrastanje u uglednoj porodici

Prvi profesionalni angažman imao je na Severininom albumu „Zdravo, Marijo“ 2008. godine, ali se tada nije potpisao kao autor. Kasnije je sarađivao sa Darom Bubamarom, Marinom Visković, a napisao je i čuveni hit „Rane“ za Anastasiju Ražnatović. Bio je izuzetno vezan za porodicu, a naročito za starijeg brata Miloša, koji je preminuo u 24. godini.

S obzirom na to da su njegovi roditelji imali mnogo profesionalnih obaveza, veliki značaj u njegovom detinjstvu imali su baka, deka i gospođa Duljanka, porodična desna ruka.

• Rođen sam 1986. i pored mame, tate i brata pamtim još jednu osobu koja je i dan-danas u kući i radi kod nas. To je Duljanka, naša kućna pomoćnica i ministarka za veselje. I dalje je snažna i puna duha sa svojih 70 i kusur godina, zdrava, neuništiva, trostruko vakcinisana. Što se tiče deda Ljubiše, preminuo je dok sam bio prilično mali. Ostavio mi je biblioteku koju sam skoro u potpunosti sačuvao. Iz ugledne užičke porodice koja se nekada prezivala Tucović, bio je poliglota, radio u Privrednoj komori, pomalo se bavio i diplomatijom… Ono što mnogi ne znaju jeste da je zajedno s mamom koautor teksta pesme „Ta tvoja harmonika“. Baka Anica bila je poreklom iz Smedereva, iz predratne imućne porodice. Pokušavala je da Miloša i mene dovede u red i u tome je uspevala – prisećao se Laća.

• Odrastanje sa mojim roditeljima bilo je kao igra mačke i miša. Svi smo bili potpuno različiti, a uvek tu jedno za drugo. Ja bratovu smrt nikada nisam prihvatio do kraja, a prihvatio sam tek onda kada sam ga prvi put sanjao, sedam ili osam godina nakon njegove smrti. Bilo mi je teško da se pomirim sa tim.

Upao u začarani krug narkomanije

Bez obzira na veliku ljubav koju je u porodici imao, on je ipak upao u začarani krug zavisnosti.

• Ceo period je bio dosta dug. Krenuo sam sa 15 godina, sa 17 sam postao narkoman, onda sam četiri godine imao pauzu, ali kad sam završio na klinici za odvikavanje, tu je bio kraj. Počelo je kao radoznalost, a nastavio sam i kad sam shvatio da loše utiče na mene. To je bolest. Kad osetiš prvu heroinsku krizu, to je nešto… To je najopasnija droga. Nama se heroin na Vračaru nudio više nego trava, svuda ga je bilo.

„Ljubav i razumevanje uvek su najbitniji“

Laća je ispričao kako je nakon lečenja odabrao zdrav razum, opisujući proces svog oporavka:

• Danas sam oprezan, biram pamet. Pokušali smo kod kuće dva puta, imao sam i dobrog psihijatra, koji mi je predložio bolničko lečenje. Meni je na klinici bilo lepo. Nisam bio uplašen, bio sam očajan, ali mi je bilo divno. Imao sam meditaciju, poneo knjige, radio sam pesme, a oko tebe su ljudi sa kojima deliš problem. Ljubav i razumevanje uvek su najbitniji. Ljubav bez razumevanja može da bude kontraproduktivna – neko ko te voli povredi te rečima, a onda je mnogo teže.

Milan Laća Radulović bio je profesionalna slika i prilika svojih roditelja. Sem što je uspešno baratao rimama u pisanju tekstova, Laća je imao talenat za produciranje i aranžiranje pesama. Svojoj majci je od malih nogu pomagao pri velikim hitovima poput Cecinog „Autograma“ i Čolinih pesama „Hajde idi“ i „Sto puta“.

Napisao je i pesme „Fatamorgana“ za Severinu Vučković, kompozicije za Jelenu Karleušu, kao i refren za pesmu Ane Nikolić „Nije mi do seksa“.

• Kad mi je Ceca poslala demo snimak za „Rane“, skoro tri noći nisam spavao dok nisam napisao tu pesmu. Znao sam gde ću jer sam odmah skenirao Tasu, odmah je meni sve tu bilo jasno. Hteo sam da bude feministička, da bude apsolutno suprotna svemu što je Ceca uglavnom pevala. Ona nije zgažena žena, ona je neko ko će to elegantno da preboli. Pošaljem joj i kažem „Probaj, razmisli, dok ti svaka reč ne uđe u organizam nemoj da uzimaš“, i nijednu reč nije promenila – rekao je tada Laća.

Tužna priča iza pesme „Adio Amore“

Krajem 2019. godine izašla je pesma „Ruine“ koju je u saradnji sa svojom majkom napisao za Džejlu Ramović, dok je stih „naša tela biće spojena i kad mi srce emigrira“ isticao kao omiljeni. Ipak, najlepša balada koju je stvorio jeste „Adio Amore“, koju je otpevao Rasta.

• Imao sam problem sa drogom i završim na klinici za lečenje. Tamou nemaš posete, nemaš telefon, jedino što sam poneo bio je ajpod sa demo snimcima. Refren sam odmah uboo i pisao o Ani i Rasti kako ja zamišljam da je to bilo. Izašao sam iz klinike zdrav, mama i ja smo napisali ostalo i dali pesmu. Rasta je otpevao, a mama se razbolela. Zapravo, ja sam mislio da pišem o Ani i Rasti, a tek posle mi je Bojana Vunturišević otkrila da je to zapravo pesma o meni iz mamine vizure. To je neka naša lična komunikacija – ispričao je tekstopisac.

Pored ovih balada, napisao je i brze numere poput „Ona (ne) zna“ za Marinu Visković i „Noćno ludilo“ za Katarinu Živković.