Mina Lazarević o novoj ulozi: “Biram pogrešne muškarce”

Dafina Dostanić

Novinar rubrike kultura

Serija „Ljubav, sreća, porodica” prikazuje život velike proširene porodice koja živi u istoj zgradi na Vračaru, sa svim svakodnevnim sukobima i ljubavnim zapletima.

Serija je zamišljena kao domaći sitkom sa 100 planiranih epizoda, namenjena je svim generacijama i kroz komediju podseća na vrednost porodičnih okupljanja i zajedništva.

U jednoj zgradi na Vračaru, iza istih ulaznih vrata, žive roditelji, njihova odrasla deca, unuci, bivše supruge, nove ljubavi i stanarke koje će dodatno zakomplikovati svakodnevicu. Na prvi pogled, sve deluje kao sasvim običan porodični život, ali kada se pod istim krovom okupe različiti karakteri, neostvarene želje, ljubomora, stare povrede i ljubavne zavrzlame, jasno je da mira neće biti napretek. Upravo iz takvih situacija nastaje humor novog domaćeg sitkoma „Ljubav, sreća, porodica”, koji kroz stotinu epizoda donosi priču o porodici, međugeneracijskim odnosima i bliskosti koja se, uprkos svim svađama, ne može tako lako raskinuti.

Na setu vlada radna atmosfera, ali i dobro raspoloženje, a glumci između snimanja scena razgovaraju, šale se i razmenjuju utiske. U središtu priče nalazi se porodična zgrada koju su Marija Andrić i njen brat Petar Ilić nasledili od svojih najbližih. Marija živi sa suprugom Nikolom, uspešnim pekarom poreklom sa juga Srbije, dok su u istoj zgradi i njihov sin Marko sa suprugom Anom i decom Tarom i Lukom. Tu je i ćerka Irena, umetnička duša koja ima svoj stan, ali i naviku da joj privatni odnosi ne idu uvek onako kako je zamislila.

U drugom stanu živi Petar sa znatno mlađom suprugom Sofijom, dok se porodični krug dodatno širi kada kod njega dolazi ćerka Maša iz prvog braka. Za njom stiže i njena majka Kaća, Petrova bivša supruga, pa se stara osećanja, neizgovorene reči i nove nesuglasice ponovo vraćaju u prvi plan.

Sve počinje jednim naizgled sasvim običnim događajem – svečanim otvaranjem lifta. Nikola je odlučio da uloži u ovaj poduhvat, iako zgrada ima svega dva sprata. Međutim, kada se porodica okupi na jednom mestu, čak i takva sitnica može da postane povod za komediju.

Duško Radović: „To je porodica u kojoj stalno ima nekih zađevica”

Duško Radović tumači Nikolu, čoveka koji je posvećen poslu i porodici, obožava svoje unuke i želi da svima obezbedi što udobniji život. Njegova odluka da ugradi lift pokreće događaje koji će članove porodice još češće okupljati na istom mestu.

– Publika će moći da vidi dogodovštine jedne, kako ja kažem u jednoj sceni, „filmične” porodice. U istoj zgradi živimo moja supruga i ja, njen rođeni brat, moj sin i snaha sa njihovo dvoje dece, kao i moja ćerka, koja izdaje svoj stan. To su non-stop susreti i raznorazni događaji, baš kao što se dešava u svakodnevnom životu naših porodica – priča Radović.

Njegov Nikola je vredan čovek koji je iz okoline Leskovca došao u veliki grad, izgradio posao i uspeo da obezbedi porodicu. Ipak, koliko god se trudio da sve drži pod kontrolom, život pod istim krovom sa tolikim brojem ljudi donosi nepredvidive situacije.

– On je jedan vredan čovek, pekar, i posvećeno se bavi samo svojom porodicom, svojim poslom i unucima, koje obožava.

Upravo u tome leži i posebnost ove serije. Za razliku od priča o ljudima koji su se slučajno našli u istom ulazu, ovde komšijske odnose zamenjuje još komplikovanija veza, porodična. Najbliži ljudi često najbolje znaju kako da jedni drugima stanu na žulj, a nesporazumi se ne završavaju zatvaranjem vrata stana.

– Naravno da ima sličnosti sa životom u našim zgradama, ali ova je specifična jer je u pitanju porodica. U zgradama su ljudi upućeni jedni na druge, iako nemaju nikakve veze jedni s drugima. Neko vam je pukim slučajem komšija, neko s kim možda nikada ne biste ni progovorili, ni popili kafu, a ovde su to najrođeniji. I opet ima problema, stalno ima nekih zađevica, stalno se nešto nalazi na putu zajedničke sreće – objašnjava glumac.

Radović priznaje da mu ovakav način rada prija, posebno zbog čestih promena scena, prostora i glumačkih partnera.

– Volim ovaj vid rada, ta stalna snimanja, smene učesnika u scenama, partnera, lokacija, jedan stan, drugi stan. Jednostavno, volim ovo.

A kada je reč o atmosferi na snimanju, posebno mu znači što sa Elizabetom Đorevskom, koja igra njegovu suprugu Mariju, već ima dugogodišnje glumačko iskustvo.

– Beta i ja smo partneri, što iz pozorišta, što iz serije „Savršen nered”, a sada i iz ove. Znamo se u sitnicu, tako da je uživanje raditi s njom, zaista. A tu su, naravno, i ostali. Ima nas, hvala Bogu.

Iako je snimanje tek u toku, prvi utisci su mu dobri, a nada se da će serija pronaći put do publike i postati sadržaj uz koji će se okupljati čitava porodica.

– Ja se iskreno nadam da hoće. Zato i radimo ovako, sa uživanjem i posvećeno.

Mina Lazarević: „To je lep povratak u vreme kada smo se svi družili”

Mina Lazarević igra Irenu, Marijinu i Nikolininu ćerku i Markovu sestru. Ona je umetnička duša, vlasnica antikvarnice i žena koja, uprkos energiji koju poseduje, nije sasvim sigurna u svoje životne izbore. Posebno joj teško pada odnos sa majkom, za koju veruje da je oduvek više pažnje poklanjala njenom bratu.

Za Minu, koja je tokom karijere često igrala energične žene, ova uloga predstavlja priliku da publici pokaže jednu sasvim drugačiju stranu svog glumačkog izraza.

– Irena je potpuno nešto drugo. Ona je malo nesnađena i volim što sam dobila nešto potpuno drugačije da igram, i od mene i energetski i po svim nekim osobinama. Jedino što nam je zajedničko jeste to što smo umetničke duše – kaže glumica.

Irenin život obeležava osećaj da je u sopstvenoj porodici uvek bila u drugom planu.

– Ima problema u odnosima zbog svog ličnog iskustva, odnosno odnosa sa majkom Marijom, koja ceo život favorizuje Marka, mog brata, a mene nekako gura sa strane. Tako da iz tog odnosa projektujem i druge odnose. Najpre, kako to u životu biva, biram pogrešne muškarce. Imam Miću, frajera sa kojim raskidam, pa se mirim, pa svašta se tu nešto dešava, ali hajde da ne otkrijem baš sve do kraja – otkriva Mina.

I dok se Irena bori sa sopstvenim izborima, njen lik otvara i pitanje odnosa između braće i sestara, koji se ne menjaju nužno ni onda kada svi odavno postanu odrasli ljudi. Porodične podele, takmičenje za roditeljsku pažnju i stare povrede često ostaju prisutni decenijama, samo se razlozi za rasprave menjaju.

Upravo zbog toga glumica veruje da će se u priči prepoznati različite generacije. Iako serija obiluje komičnim situacijama, njena suština nije samo u smehu već i u podsećanju na vreme kada su porodična okupljanja i komšijska druženja bila mnogo češća.

– Ja sam živela u zgradi u kojoj smo se svi znali. To je bio soliter od 45 stanova i svi smo se znali, ali svi. Sa kumom sam odrasla, ulazili smo jedni drugima u kuću bez kucanja. Ako se sedi, jede, stavlja se još jedan tanjir, jedeš tu. To je bilo potpuno familijarno druženje.

Danas, smatra ona, takva bliskost nije toliko uobičajena, zbog čega joj je posebno drago što se nova serija vraća upravo tim odnosima.

– To je lep povratak u to vreme. To je toplo vreme, srdačno vreme, vreme druženja. Mislim da će se oni koji su to živeli vratiti u to vreme i da će ih grejati, a ovi mlađi, koji su odrastali drugačije, upoznaće neko drugo vreme. Možda ih potaknemo da se više druže. Generalno, ovo je vreme otuđenja, a mislim da je okretanje jednih ka drugima nešto najlepše.

Glumica priželjkuje bliskost i u svom privatnom životu, pa joj prija što živi u manjoj zgradi, u kojoj se komšije poznaju i mogu da se oslone jedni na druge.

– Priželjkivala sam da živim u manjoj zgradi i to napokon imam. Tu su stanove uzeli ljudi koji se znaju odranije, pa je sve nekako od početka zaživelo. Lepo je kada ti se čini da imaš na koga da se osloniš, za ne daj bože. Slatko je da dođeš i kažeš: „Je l’ imaš šoljicu ulja?”

Za Minu je to mnogo više od praktične pomoći. U pitanju je osećaj pripadnosti i sigurnosti koji se danas često gubi u užurbanom životu.

Govoreći o porodičnim serijama koje su obeležile domaću televiziju, glumica se osvrnula i na stvaralaštvo pokojnog Siniše Pavića, čije se serije i dalje repriziraju i pronalaze nove gledaoce.

– Nedostaju nam nove njegove serije, svakako. Stare se, hvala bogu, vrte. Mnogo mi je drago kada uhvatim svoju decu da su otkrila neku novu seriju. Što se mene tiče, što više treba da ih gledaju i da to bude neka vrsta lektire. Ima klinaca koji nisu gledali „Kuma”, nisu gledali „Otpisane”. To je lektira, to prosto mora da se gleda. Ja sam kod kuće uvela veče starih filmova i starih serija.

Mina se i sama rado vraća seriji „Porodično blago”, u kojoj je igrala Čupku, ulogu koja je, kako i sama smatra, ostala jedan od njenih prepoznatljivih televizijskih potpisa.

– Mislim da je Čupka moja lična karta. Volim da gledam „Porodično blago” zato što je to, pre svega, odlična serija. Uvek se radujem kada je ponovo gledam. Naravno da vidim sve što bih danas možda drugačije uradila, ali znam da sam se i tada trudila da dam svoj maksimum. To su tada bili moji kapaciteti i nemam kajanje. Bila je to moja prva uloga pred kamerama, a iskustvo je posle bilo sve veće i veće.

Iako je gledaoce navikla na upečatljive, često temperamentne likove, u novom sitkomu dobila je priliku da istraži drugačiji karakter. Ipak, to ne znači da je posao jednostavan, naročito kada snimanje počinje veoma rano.

– Kad bih rekla da mi nije teško da radim, možda mi neki ne bi verovali, ali ja sam tamo gde želim da budem i meni ništa nije teško. Malo mi je problem da ustanem ujutru u pet, pogotovo zimi kada je mrak. Život počinje uveče kada se vratiš sa seta, tu su kuvanje ručka, deca, razne obaveze, pa ne možeš baš uvek da legneš na vreme i naspavaš se. Ali to sve ide u rok službe. Kada si tamo gde želiš da budeš i radiš posao koji najviše voliš na svetu, zaista nije teško. Zato stalno govorim da je odabir zanimanja najvažniji. E, onda sve može.

Mina veruje da će publika u ovoj priči pronaći i humor i emociju, ali ne želi da unapred predviđa kakav će status serija dobiti.

– Ne volim takve prognoze. Mislim da je pretenciozno unapred govoriti o tome da li će nešto postati kultno. Kultni filmovi i serije nastajali su iz skromnih očekivanja, ljubavi i entuzijazma. To je dovoljno da se utka u ono što radimo, a ostalo je pitanje prepoznavanja i sudbine. Nekada stvari u koje najmanje verujemo najbolje prođu, a one u koje polažemo puno nade jednostavno se istope. To se nikad ne zna.

Tonja Gaćina: „Maša manipuliše roditeljima i dobija ono što želi”

Tonja Gaćina tumači Mašu Ilić, Petrovu ćerku iz prvog braka, koja nakon svađe sa majkom dolazi da živi kod oca i njegove nove, znatno mlađe supruge. Maša ume da iskoristi porodične okolnosti u svoju korist, a posebno uživa u rešavanju tuđih ljubavnih problema.

Ako su Nikola i Marija stubovi porodice, a njihova odrasla deca pokušavaju da pronađu svoje mesto pod istim krovom, Maša je jedna od onih osoba koje umeju da pokrenu lavinu događaja. Njena pojava u očevoj kući menja ustaljene odnose, a njen dolazak nije samo pokušaj da pronađe novi dom već i prilika da ponovo uspostavi kontrolu nad roditeljima.

– Maša je ćerka Peđe Ilića, koja dolazi da živi kod njega nakon što se posvađala sa svojom majkom. Ona tako manipuliše roditeljima, obitava između njih kako njoj odgovara i dobija otprilike sve što zamisli tom svojom manipulacijom. Jako uživa u tome da rešava tuđe ljubavne probleme, iako svojim ljubavnim životom baš i ne bi mogla da se pohvali – kaže Tonja.

Za mladu glumicu rad na ovom projektu predstavlja i priliku da uči od iskusnijih kolega. Posebno ističe Peđu Bjelca, koji igra njenog oca, kao i Vaju Dujović, koja tumači njenu maćehu Sofiju.

– Moj glavni partner je Peđa Bjelac. Od njega dosta toga mogu da naučim, i gledajući ga sa strane i kada mi konkretno da neki savet. Isto tako, od koleginice Vaje Dujović mogu mnogo da naučim gledajući je i igrajući sa njom. Za mene je veoma korisno to ko su mi partneri.

Iako je porodična komedija na prvi pogled lagan žanr, Tonja smatra da glumački zadatak nije nimalo jednostavan. Naprotiv, komedija od glumca zahteva osećaj za ritam, preciznost i sposobnost da situaciju učini duhovitom bez preterivanja.

– Meni je teže da glumim komediju. Ova uloga mi upravo pomaže da se oslobodim i da se istreniram i za takve uloge.

Maša je, kaže, prilično različita od nje u privatnom životu, mada među njima ipak postoji jedna važna sličnost.

– Različita je dosta od mene. Ima sličnosti u smislu da je Maša neko ko je dosta ironičan i sarkastičan. To bih povezala sa sobom, dok su sve ostale njene osobine uglavnom suprotne od mojih.

Snimanje, ipak, ne podrazumeva slepo izgovaranje napisanih replika. Glumci imaju prostora da tekst prilagode ritmu scene, uz poštovanje osnovne priče i onoga što su scenaristkinje zamislile.

– Menjamo tekst u skladu sa tim koliko je u redu da se držimo konkretne sadržine. Prilagođavamo ga kada pročitamo, kada osetimo da nam je na probama nešto funkcionalnije, i zbog ritma i zbog dužine scene. Držimo se sadržaja, ali pomalo i menjamo.

A da na setu ne manjka zabave, potvrđuje i Tonja, koja posebno uživa u radu sa Bjelcem i Dujovićevom.

– Sa Peđom i Vajom je uvek zabavno, i na setu i van seta. Ima stvarno dosta situacija kada se smejem.

Takva atmosfera, uz priču o porodici i svakodnevnim problemima, trebalo bi da donese upravo ono što, prema njenom mišljenju, nedostaje delu televizijske ponude.

– Mislim da ovakva porodična komedija fali našem serijskom programu. To je nešto u čemu će ljudi sigurno uživati, što će moći da ih nasmeje i opusti, da gledaju nešto bez ikakvog stresa.

Bojana Kovačević: „Volela bih da se setimo vremena kada smo živeli kao velika porodica”

Bojana Kovačević igra Kaću Ilić, Petrovu bivšu suprugu i Mašinu majku. Ona je uspešna poslovna žena, ali iza spoljašnje samouverenosti krije emotivne rane zbog propalog braka i gubitka ljubavi. Kada je ćerka napusti i ode kod oca, njene stare povrede ponovo se otvaraju.

U porodici u kojoj se gotovo ništa ne može sakriti, dolazak bivše supruge predstavlja dodatni izvor nesporazuma. Kaća se teško miri sa činjenicom da je Petar nastavio život sa mlađom ženom, a odluka ćerke Maše da se preseli kod oca dodatno je pogađa. Svoje nezadovoljstvo sve češće utapa u alkoholu, zbog čega ni ostali članovi porodice neće ostati pošteđeni njenih problema.

– Kaća je bivša žena Petra Ilića i pojavljuje se u njihovoj proširenoj porodici u trenutku kada je ćerka napušta i odlazi da živi kod oca, koji je ponovo oženjen mlađom i lepšom ženom. Kaća je uspešna poslovna žena, koja se zbog traume neuspelog braka i toga što je izgubila svoju najveću ljubav malo odala alkoholu. Kada se desio rastanak sa ćerkom, koja odluči da živi kod oca, ta trauma se ponovo aktivira. Ona pije sve više i više i tako malo zadaje muke stanarima ove zgrade – otkriva Bojana.

Ipak, iza komičnih situacija krije se i tema koja je glumici posebno bliska: potreba da ljudi budu jedni uz druge, umesto da svako živi zatvoren u svom malom svetu.

– Nadam se da će serija kod publike izazvati neka sećanja i maštanja o tome da živimo u malo proširenim porodicama, da nismo toliko otuđeni, da su nam tu blizu i tetka i baba i strina. Danas svako živi za sebe u svom malom stanu, a u ovoj zgradi jedna cela porodica, cela familija, živi zajedno.

Kaća će, osim porodičnih problema, imati i jednu neočekivanu strast, pevanje u kafani. Upravo taj detalj otvara prostor za nove komične situacije, ali i za prikaz žene koja, uprkos emotivnim padovima, pokušava da pronađe nešto što će je ponovo pokrenuti.

Bojana priznaje da joj je ovaj deo uloge posebno izazovan jer se, kako kaže, ne smatra dobrom pevačicom.

– Najveća razlika između mene i Kaće jeste to što ja ne znam da pevam, a ona otkriva taj svoj talenat. Verujte da nemam pojma kako ću da prođem kroz te scene. Očekujem pomoć od koleginica koje su vrsne pevačice, kao što je Mina Lazarević.

Glumica se u novoj ulozi pojavljuje i sa plavom kosom, što je promena na koju publika nije navikla.

– Ni ja sebe do sada nisam mogla da doživim kao plavušu. To je bila zamisao kreativnog direktora i producenta Saše Alhameda. On me je prvi video kao plavušu, onda su nabavili ovu periku i vidim da se ljudima dopada, tako da razmišljam o tome da posle ove uloge pređem u plavušu.

Posle izvesne pauze od televizijskih projekata, rad na novom sitkomu za nju je prilika da se ponovo vrati pred kamere, što joj je, kako kaže, nedostajalo.

– Naravno da mi je nedostajao rad ispred kamera – priznaje glumica.

Sto epizoda, velika glumačka ekipa i priča koja tek počinje

„Ljubav, sreća, porodica” zamišljena je kao originalni domaći sitkom na Prvoj, a ne adaptacija strane serije. Kreator projekta je Saša Alhamed, koji je ujedno i producent, dok režiju potpisuje Vladimir Mićo Popović. Na scenariju rade Milica Konstantinović, Ružica Vasić, Zorica Cvjetić i Maja Simonović.

Glumačku ekipu, pored Duška Radovića, Mine Lazarević, Tonje Gaćine i Bojane Kovačević, čine Elizabeta Đorevska, Danijel Sič, Milica Zarić, Bratislav Zdravković, Peđa Bjelac, Vaja Dujović, Mitra Mijatović, Tamara Šustić i Marko Mak Pantelić, uz brojne gostujuće glumce. Među njima su Frano Lasić, koji će igrati kardiologa, i Ljubivoje Tadić, u ulozi oca reditelja Miće.

Prema planu produkcije, serija bi trebalo da ima 100 epizoda, a završetak snimanja prve celine planiran je za 20. januar naredne godine. Već je predviđen nastavak sa još stotinu epizoda, što ostavlja dovoljno prostora da se odnosi među likovima dodatno razvijaju, a porodične tajne postepeno izlaze na videlo.