Miroslav Ilić otkrio kako je nastala pesma „Devojka iz grada“

Lirski zdravičar Gruže, slikar prirode, sela i detinjstva, pisac pesama za decu Dobrica Erić napustio nas je 29. marta pre pet godina.

U svom bogatom stvaralaštvu na svojevrstan način opisivao je život u Šumadiji, ali i širom Srbije. Pisao je za decu i odrasle, a njegova dela namenjena najmlađima nezaobilazna su u školskoj lektiri.

Raskorak sa stvarnošću

Među delima koja je pisao za odrasle javnosti su dominantno poznata ona posvećena otadžbini, dok ceo jedan korpus njegovog stvaralaštva još uvek čeka da bude uistinu otkriven, proučen i vrednovan.

– Uvek sam išao pomalo u raskoraku sa stvarnošću. I pesme su sada u novom veku, kao i lepota umetnosti uopšte, u raskoraku sa zdravim razumom i u dosluhu sa nevremenom, pa se sve češće pitam da li se vredi još boriti lepim rečima i mislima za mesto pod nemilosrdnim suncem, koje nas takođe ne gleda i ne miluje onako često i nežno kao u detinjstvu. Sad su u modi neke tuđe reči i sunca, čiji smisao, ili pre besmisao, ja ne razumem i ne prihvatam, čak i po cenu potpune izopštenosti i samoće koja je preuranjena čak i za moje godine – govorio je Dobrica Erić.

Velikan naše pisane reči rođen je 1936. godine u selu Donja Crnuća u Gornjoj Gruži, nadomak Gornjeg Milanovca. Završio je četiri razreda osnovne škole u Vraćevšnici, a nakon toga se oprobao u različitim zanatima, umećima i umetnostima, od kojih mu je najviše uspeha donelo pisanje.

Prvu zbirku pesama objavio je 1959. godine, a nakon toga je usledilo više od stotinu knjiga. Kao pisac, urednik, izdavač i neizostavni deo kulturnog života Srbije sarađivao je, stvarao i drugovao sa najznačajnijim akterima naše kulture poput Duška Radovića, Desanke Maksimović, Pere Zupca, Minje Subote, Milića od Mačve, Dragana Lakićevića i mnogih drugih.

„Devojka iz grada“

Erić je napisao i tekst za antologijsku numeru „Devojka iz grada“, koja se smatra draguljem narodne muzike. Do ove saradnje došlo je sasvim slučajno, a Miroslav Ilić, koji je interpretator ovih stihova, otkrio je da njihovo poznanstvo datira iz rane mladosti.

– Dobrica i ja smo se upoznali u kasnijim razredima osnovne škole. On je u to vreme bio deo kolonije srpskih pesnika naivaca. Kao gimnazijalac imao sam priliku da se družim sa Obrenom Pijevovićem i Dobricom Erićem. Svi smo tu bili blizu. I stvarno sam uživao u njihovom društvu. Umeli su satima da pričaju u stihu, što je mene fasciniralo. Pamtim ga kao izuzetnu ličnost i hvala mu na svemu što je uradio za našu književnost, naročito za srpsku poeziju – objasnio je Miroslav Ilić za Kurir i dodao:

– Nisam ni sanjao da ću jednog dana otpevati pesmu koju je napisao baš Dobrica Erić. To je bilo 1972. godine. Obren Pijevović me je pozvao kod sebe i pokazivao mi je neke pesme koje ima. Njemu je trebao mlad pevač koji bi mogao da iznese te stihove. Odmah sam se zalepio za pesmu „Devojka iz grada“. Nije bilo nikakvih komplikacija jer je u pitanju čista poezija koju je bilo lako uglazbiti.

Dobrici u čast

Dobitnik je niza značajnih nagrada i priznanja, među kojima se izdvajaju: Mlado pokolenje, Goranov venac, Nagrada Zmajevih dečjih igara, Neven, Oktobarska nagrada, Vukova nagrada i mnoge druge. Zaslužni je građanin grada Beograda, dok je u gružanskom kraju srednja škola u Kniću ponela njegovo ime, uz održavanje sada već tradicionalne manifestacije Dobričino praskozorje u selu Konjuša. U poslednjih pet godina objavljene su tri izuzetne monografije različitih autora o njegovom životu i radu.

Dobrica Erić sahranjen je uz stihove antologijskih pesama, na groblju u Donjoj Crnući, između Gornjeg Milanovca, Kragujevca, Čačka i Kraljeva, po svojoj želji.

Bonus video:

Kurir