“MNOGI SU TO POKUŠALI DA OMALOVAŽE”: Žika Nikolić o nadimku Žika Seljak

Televizijski autor i voditelj Žika Nikolić u emisiji “Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović” koja se emituje večeras u 22 sata samo na Blic televiziji priča o svojoj dugogodišnjoj medijskoj karijeri, đačkim pesničkim počecima, radu u prosveti, ali i o tome kako se nosio sa opaskama na račun svog porekla.

Prve kreativne korake Žika Nikolić je napravio još dok je na livadi čuvao stoku, snalazeći se u prirodi kako bi zabeležio stihove o čemu priča u emisiji “Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović”.

– Čuvaš ovce na livadi, maštaš o nekoj devojci i padne ti na pamet nešto lepo, neki stihovi, to prosto grune nešto iz tebe. I ja u džepu nađem neki papirić ali nemam olovku nemam ništa. Zrele su kupine u toba požnjevena pšenica i ja se dosetim da napravim olovku da nešto zapišem – ispričao je Žika pred kamerama Blic televizije a onda se prisetio i stihova koje je napisao tada.

Tokom studentskih dana ostvario je želju da stane za katedru, pa je počeo da predaje ruski jezik u Kraljevu, balansirajući između uloge studenta i predavača.

– U kraljevačkoj medicinskoj školi. Ma to je bila zaista…

Foto: Blic TV / Ringier

Njegov ulazak u medije bio je potpuno atipičan, jer nikada u karijeri nije slao biografiju niti se javljao na konkurse.

– Ono što je najvažnije da ja nikad nisam napisao molbu, neki CV da sam predao za posao. Ovo za školu, pozvao me direktor i ja ostao tu. Posle toga sretne me Boško Ruđinčanin, moj drug pesnik koji je postao direktor Kulturnog centra u Vrnjačkoj Banji i pozove me i ja dođem u Vrnjačku Banju. Na Radio Beograd da dođeš bez konkursa, to nije moglo u snovima. Pa to nisu mnogo meni verovali ali desilo se to da smo mi odradili nekoliko emisija u toj Radio Vrnjačkoj Banji a razvijali su u Radio Beogradu na drugom programu Jutarnji program, Jutro na zajedničkom talasu radio stanice Srbije su kretale i mene pozove tadašnji glavni urednik drugog programa i oni mene preuzmu jednog 25. maja ’79. godine. Ja dođem u Radio Beograd ovako na vrata kao najveći paša – priča sa osmehom Žika.

Foto: Blic TV / Ringier

Susret pa prijatjestvo sa Mićom Orlovićem

Nakon radijskog iskustva, usledio je prelazak na televiziju sa skoro 40 godina, gde ga je sačekao profesionalni savet legende Miće Orlovića.

– Od prvih ljudi, ja sam malo sarađivao nešto sa Banetom Vukašinovićem, Sergejem Šestakovim, pisao, pravio sam neke rubričice za beogradski program i onda me Sergej Šestakov pozove da pređem na televiziju. Kažem: “Kako da pređem na televiziju?”, kaže: “Ja sam glavni urednik, ja ću da te dovedem”. I sretnem Miću Orlovića na ulazu. I prestravim se, pogotovo kad mi on kaže: “Dečko dođi da ti kažem nešto” i on kaže meni: “Slušaj pogledao sam ponešto što si uradio, malo mi je drugačije od drugih, probaj da neguješ taj stil da ne ličiš na druge jer ćeš biti samo kopija. Budi nešto, probaj da budeš nešto” – ispričao je Žika i opisao kako su sarađivali:

Foto: Blic TV / Ringier

– Kasnije smo mi zaista lepo sarađivali. Mića je u jutarnjem programu koji sam ja radio nedeljom šest meseci bez honorara vodio dnevnik koji smo mi tada uveli. On je došao kao penzioner i to odradio i lepo je to bilo. Ja sam sa Mićom Orlovićem bio i kućni prijatelj. Dolazio je kod mene, išao ja kod njega. Za mene je to bila diploma neverovatna.

Kritike zbog naglaska

Zbog pomoravskog kraja i načina govora nailazio je na opaske kolega na kolegijumima, ali je uz savet lektorke Drage Jonaš pronašao način da im doskoči.

– Pazi, ja dolazim, Vi znate kako je to u tom pomoravskom kraju, taj jezik koji mi govorimo tamo, pogotovo taj moj kraj tamo od Trstenika prema Kruševcu, to je govor neki sa jako otvorenim samoglasnicima. Kod nas se kaže belo, zeleno, ovamo onam i ti dođeš na Radio Beograd da vodiš neki program i ti moraš to. Jesam ja na fakultetu to nešto vežbao, učio, ali više ruski nego srpski. I onda me zakače jednom na nekom kolegijumu u Radio Beogradu neki važni urednici tamo da mi stave primedbu. Možda mi se omaklo negde, to je đavo koji spava stalno. I bila je Draga Jonaš još uvek na Radio Beogradu neprikosnovena i kad ona tebi da nekoliko časova ti si rešio… I sad ja odem kod nje da se požalim. U stvari odem da sa njom popričam i da mi ona ukaže na to da li stvarno toliko ja to promašujem, a ona kaže: “Ko ti to kaže?”, ja joj kažem ko mi kaže, a ona: “Ti si za njih doktor”. E onda proradi taj seljački gen, to iz Jasikovice. I ja sad kako njima da doskočim, ja uzmem neku svesku i svako jutro kad dođem na posao ja prvo al’ da oni vide prošetam tu svesku: “Gde ideš? Gde žuriš? Imamo neki posao”, kažem: “Ja imam čas kod Drage Jonaš”. Ja nedelju dana tu šetam te sveske tamo. Posle nedelju dana na kolegijumu oni konstatuju, a ja nisam išao kod Drage, naravno, važno da mi je ona rekla šta je rekla, i onda oni kažu: “Je l’ ste videli kad čovek reši da uči, evo Žika samo nedelju dana ide kod Drage to je 10”. Nisam rekao šta je Draga rekla. Važno da smo uradili, ali to sam shvatio i kao dobar način da nekom skreneš pažnju – priča iskreno Žika.

Foto: Blic TV / Ringier

Slavica je kontastovala da je bio veoma jak i kada je škola bila u pitanju, tačnije studije, ali i kada su ga kolege kritikovale, a onda je usledilo pitanje:

– Je l’ to seljački gen?

– Na znam da li je baš ali to je nešto iz Jasikovice što ja nosim. To je neka tačka.

Na pitanje o čuvenom nadimku “Žika Seljak” i da li je na njega ponosan, ali i kako reaguje kada ga ljudi tako oslove, voditelj je objasnio svoj stav:

– Pa jesam, šta da radim, ja sam dete sa sela. Rođen na selu, ako mi kaže to iz poštovanja što sam dete sa sela, to mi je… Ali bojim se da su mnogi to pokušali da to omalovaže znaš da to kažu. Pokušavam da to ne primetim, da zaobiđem. Šta će mi, postoje putevi… Ja se sad stalno šalim, kažem ja sam seljak u bekstvu, ali kako god bežim nekako me sve odvuče u Jasikovicu.

Foto: Blic TV / Ringier

Jedan od ključnih profesionalnih momenata bio je dolazak Aleksandra Tijanića na čelo RTS-a 2004. godine, kada su mnogi smatrali da mu sledi otkaz.

– Najveća radost u mom životu profesionalnom nekako mi je tu bila pojava Tijanića. I on je došao na RTS 2004. godine, ja ga nisam poznavao ovako lično, a znao sam naravno ko je čovek i onda su došli neki moji prijatelji koji su znali njega i rekli su mi: “Dolazi pomor za seljake. Prvi si ti na spisku”. Dobro, da vidimo. A ja tada radim jednu emisiju koja je onako laka emisija, traje jedan sat. Bane dovodi iz Radio Beograda narodni ansambl RTS-a, mi dovedemo popularne pevače na RTS, nije bilo nikoga ko na RTS neće da dođe. Ujutru sviramo tu malo priče sa gostima ovo ono. Rejting te emisije, to je bilo nestvarno i onda oni meni dođu i to kažu. Međutim, ništa, ja radim, niko me ne dira, sve u redu. Dok jednog dana, mene pozove Tijanić i kaže: “Zašto ti imaš ovako malu platu?”, kažem: “Otkud znam direktore to je po toj sistematizaciji”, kaže on: “Dobro”, popijemo kafu i kaže: “Čućemo se ovih dana, imam nešto s tobom” – prisetio se voditelj, pa otkrio obrt:

Foto: Blic TV / Ringier

– U međuvremenu pozvao me iz pravnog odeljenja i ja dođem uzmem rešenje i ja rekoh da l’ nije to ono da me tu više nema. Međutim dobijem rešenje sa uvećanom platom i to duplo. Pazi to je bilo nestvarno. Posle tri dana on me zove i kaže da imamo jedan važan posao, radimo neku emisiju na zajedničkom talasu, i on kaže da uzmeš to četiri meseca da radiš to mi je važno da stabilizujemo pa posle radi šta hoćeš. I ono što je najvažnije nije hteo da dođe kod mene u emisiju do 800 emisije. Do 800 nije hteo da dođe kaže: “Ja čekam da postaneš popularan ja idem samo kod popularnih voditelja”.

U samoj završnici razgovora sa Slavicom Đukić Dejanović, Nikolić se dotakao i trenutka koji mu je naneo najveću bol u životu.

Foto: Blic TV / Ringier

– Najveća tuga odlazak roditelja. Posebno… – nije mogao da završi Žika jer su mu oči bile pune suza, a profesorka je rekla: “Majke”, što je potvrdio.

Emisiju “Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović”, gledajte večeras u 22 sata samo na Blic televiziji.