Na Veliku subotu se maste jaja: Od čega sve štiti jaje ofarbano na današnji dan

Danas je poslednji, 48. dan Časnog posta – Velika subota. U mnogim delovima Srbije, ovaj dan u narodu nazivaju i Masna subota i na taj dan „maste“, odnosno boje jaja u crveno.

U kućama koje su imale smrtni slučaj, jaja se farbaju u tamnocrveno, crno ili „maste“ u čađi.

Velika subota se kao i Veliki petak praznuje u molitvi, miru i tišini, kao dan žalosti za raspetim Hristom, kada je njegovo telo ležalo položeno u grobu. 

Neki veruju da su jaja bila omiljena hrana Isusa Hrista i da su onoga dana kad je izašao iz groba, sva jaja pocrvenela. U spomen na taj događaj i danas se jaja boje u crveno.

Jaje isključivo boje devojke i žene.

Postoji i verovanje da su u nekoj dalekoj zemlji žene videle kako vojnici progone Isusa, pa da bi omele gonioce, brzo su obojile i išarale jaja. Stavile su ih u krilo i ponudile vojnicima, koji su toliko bili opčinjeni njihovom lepotom da nisu obraćali više pažnju na Isusa, što mu je dalo priliku da pobegne. Od tada Bog blagoslovi farbana jaja.

Prema običaju, u ranu zoru se ofarba samo jedno jaje – strašnik. Dok se boja još uvek ne osuši, majka ga trlja po obrazima deteta da bude zdravo i jako.

Pošto se završi ovaj ritual, mogu se farbati ostala jaja, a strašnik se stavlja na vidno mesto.

Kada naiđe nevreme s grmljavinom, domaćin iznosi strašnika da grad mimoiđe imanje. Ovo jaje se dobro čuva.

Veliku subotu još zovu i „strasna subota“, „zavalita subota“ ili „dugačka subota“, da bi se vernici sećali dugih muka raspetog Hrista.

Hrišćani veruju da je na ovaj dan Hristovo telo bilo u grobu, dok je njegov duh bio u Adu.

Veruje se da je tada Gospod duše pravednika iz pakla uveo u rajska naselja, a ikona na kojoj je prikazan Hristos kako za ruku drži Adama i Evu, dok su mu pod stopalima razbijena vrata Ada, prikazuje taj događaj. Smrt koja je do tada vladala nad preminulim dušama, pobegla je od Spasitelja. Tada je Gospod duše pravednika iz ada uveo u rajska naselja – navodi se u Novom zavetu, 

Takođe, postoji verovanje da na Veliku subotu treba uraditi sve poslove u vezi sa pripremom za doček velikog praznika Vaskrsenja Gospodnjeg. Čisti se i rasprema kuća, priprema hrana, garderoba, farbaju jaja pre izlaska sunca. U Homolju se mesi kolač – vaskršnjak – okićen bosiljkom, kao i manji kolačići. U jugoistočnom Banatu mese kolačiće koji se posle bdenja nose na groblje. Grob se preliva vinom i okadi

Na Veliku subotu se ne radi u polju i žene ne rade ručne radove. Veruje se i da bi na Veliku subotu trebalo da se učini kakvo dobro ili milosrdno delo da bi „nekome krenulo“.

Na ovaj poslednji dan Nedelje stradanja i smrti vernici u hramovima celivaju plaštanicu na Hristovom grobu, koja se na Veliki petak svečano iznosi pred pravoslavne oltare i krajem dana u subotu, pred slavlje Vaskrsenja, uz poseban ritual ophoda oko crkve unosi u oltar.

u Jerusalimu se sva događanja vezuju za Crkvu Groba Hristovog, gde vernici svake godine na Veliku subotu prisustvuju čudotvornoj pojavi “Blagodatnog ognja”.