Najlepši dečko srpskog rokenrola umro u 38. godini: Ljubio Magi iz EKV

Milica Milojević

Novinar rubrike zabava

Karijeru je započeo sviranjem violine, a kasnije bas gitare, osnovavši prvo grupu BG 5, a zatim i Via Talas.

Sa tadašnjom devojkom Mirom, ćerkom bivšeg predsednika SFRJ, snimio je hit pesmu ‘Sama’ i album inspirisan Selindžerom.

Bojan Pečar, legendarni basista grupe Ekatarina Velika (EKV), zapamćen je kao jedan od najtalentovanijih i najmarkantnijih muzičkaih simbola jugoslovenske rokenrol scene. Njegov život obeležili su neosporni umetnički dar, velike ljubavi i neponovljiva energija na sceni, ali i prerana smrt u 38. godini života u emigraciji.

Svoj muzički put Pečar je započeo još u osnovnoj školi svirajući violinu, što je kasnije u jednom intervjuu opisao kao „smešnu sliku nejakog deteta s torbom na leđima i violinom“. Nakon violine prešao je na violu, a ubrzo i na bas gitaru. Već tokom gimnazijskih dana pokazao je veliku pokretačku energiju i sa školskim drugom osnovao grupu BG 5, koja je dobila priliku da nastupi na manifestaciji Beogradsko leto.

Grupa „Via Talas“ i veza sa predsednikovom ćerkom

Pre nego što je postigao uspeh sa EKV-om, Bojan je formirao sastav „Via Talas“ sa svojom tadašnjom devojkom Mirom, ćerkom nekadašnjeg predsednika SFRJ i pastorkom glumice Mire Stupice. Inspirisani delima američkog pisca Dž. D. Selindžera, snimili su album „Perfektan dan za banana ribe“. Sa tog izdanja posebno se izdvojila numera „Sama“, koja je postala veliki hit i našla se u muzici za film „Šećerna vodica“.

Vrhunac karijere u EKV-u i romansa sa Magi

Godine 1984. Pečar postaje član grupe EKV, gde je zajedno sa ostalim muzičarima stvorio prepoznatljiv zvučni identitet. U tom periodu bio je u ljubavnoj vezi sa klavijaturistkinjom Margitom Stefanović Magi. Magi je jednom prilikom komentarisala njegovu popularnost rečima da joj nije jasno zašto je Milan Mladenović važio za s*ks simbola kada je Bojan bio „daleko veći macan“ za kojim je uzdisala cela Jugoslavija.

Prisećajući se specifične magije i iscrpljujućih nastupa benda, sam Bojan je isticao kako su ih snažne emocije uvek gurale napred, omogućavajući im da odsviraju vrhunski koncert čak i kada nekada nisu mogli „ni na nogama da stoje“ od umora. Njihova emotivna veza okončana je nakon dolaska bubnjara Srđana Žike Todorovića u bend.

Odlazak u emigraciju i iznenadni kraj u Londonu

Izbijanjem rata na prostorima bivše Jugoslavije, Pečar odlazi u London, čime postepeno gubi kontakt sa kolegama iz EKV-a. U Britaniji se posvetio slikarstvu i osnovao sastav „Lost children“ sa drugim emigriranim muzičarima, a sarađivao je i sa Dušanom Kojićem Kojom. Upkos novim projektima, nikada više nije dostigao slavu kakvu je uživao na prostorima bivše države. O težini života daleko od kuće svedoči i priča da je jednom prilikom na londonskoj ulici u očajanju povikao: „Znate li vi ko sam ja bio?“.

Njegov život tragično se ugasio 13. oktobra 1998. godine, kada je preminuo od posledica infarkta dok je čekao metro na stanici u Londonu. Time se pridružio tragičnoj sudbini ostalih članova kultne grupe EKV.