Narod lije suze zbog pesme Baje Malog Knindže

Baja Mali Knindža pre nekoliko godina objavio je pesmu “4. avgust” uz koju su mnogi zaplakali slušajući potresne reči.

Baja pesmu završava sledećim stihovima: “Što ne palim tamo slavsku sveću, to im nikad oprostiti neću. Što se soko u ravnici budi, nek im Gospod, mjesto mene sudi!”

Mnogi su u komentarima istakli da “Baja Mali Knindža zaslužuje da bude u čitankama”, a neki su priznali i da su zaplakali.

“Ovo je hit. Četvrtog avgusta 1995. sam izbegao iz Drvara, imao sam dve god i osam meseci. Zadnji put sam vidio oca na Pasjaku kraj Drvara. Sad radim noćnu u bolnici u Prijedoru i slušam ovu pesmu i suze liju. Zbog emocija i svega što je moj narod prošao, moja porodica i ja. I onda mi kažu sto voliš toliko ‘taj Drvar’. Ma, ima da ga volim dok dišem i trepćem. Sve je moje tamo u mojoj Visokoj Krajini. Svaki gen uklesan u one stene i ona brda”, bio je jedan od komentara.

Mirko Pajčin, javnosti poznatiji kao Baja Mali Knindža, pevač narodne muzike, snimio je pesmu “Božić je”, koja i danas zauzima posebno mesto u srcima vernika i redovno se peva tokom najradosnijeg hrišćanskog praznika, ali i u danima koji mu prethode.

Pesma uživa veliku popularnost širom Srbije, ali i među ljudima iz dijaspore, gde budi uspomene i prazničnu toplinu. Na sam Božić, “Božić je” se posebno ističe, evocirajući duh doma, porodične sreće i tradicije.

“Pesma je nastala 1992. godine u manastiru Krka, u Dalmaciji pravoslavnoj, gde sam bio u nekoj slikarskoj koloniji. Imao sam tamo jednog poznanika, sveštenika, koji je bio jako dobar sa mojom familijom. Inače, prethodno je bio sveštenik u mom kraju. I napravio sam pesmu onako i odjednom. Vizuelna je, sva je puna slika i mislim da su ljudi u tome prepoznali onog zvonara što zvoni na zvoniku da sneg pada na njega. Sve možeš da vidiš. I babu kako me vodi za ruku i kako kaže da se prekrstim”, započeo je.

“Hladno je bilo, drhte prsti. I ušla je u antologiju. Mislim, još dok nisam napravio muziku, kad sam je čitao kao tekst, predstavnik kulturno-umetničkog društva ‘Zora’, Slavko Zorica, u manastiru Krka je rekao: ‘Ovo će biti antologija, ovo ulazi u antologiju’ iako još nije bila objavljena. Kada sam je čuo u Knez Mihailovoj, rekao sam: ‘E, to je to’. I postala je antologija”, rekao je Baja jednom prilikom.

Bonus video:

(Espreso/Kurir/Informer/prenosi:B.S.)