radiobalkanfox
Veštačka inteligencija može da objasni simptome, ali ne može da postavi dijagnozu, oslanjanje na AI umesto odlaska kod lekara može dovesti do ozbiljnih posledica.
Sve više ljudi danas traži zdravstvene savete od čet-botova, ali stručnjaci upozoravaju da naizgled precizan odgovor nije isto što i pouzdana medicinska procena.
Problem je što veštačka inteligencija može zvučati veoma sigurno čak i kada daje nepotpune ili netačne informacije.
Umesto odlaska kod lekara, neki korisnici simptome prvo unose u razgovor sa AI asistentom, očekujući dijagnozu ili savet za terapiju.
Međutim, algoritam ne vidi pacijenta, nema uvid u kompletnu zdravstvenu istoriju, rezultate analiza niti može da obavi pregled, zbog čega njegovi odgovori mogu biti pogrešno protumačeni kao stručna preporuka.
Kada samouveren odgovor postane opasan
Jedan od najvećih problema savremenih AI sistema jeste to što mogu da generišu odgovore koji zvuče stručno i uverljivo, čak i kada nisu potpuno tačni.
Ova pojava poznata je kao “halucinacija” veštačke inteligencije, kada model povezuje informacije na način koji deluje logično, ali zapravo može sadržati greške.
U medicini takve greške mogu biti posebno rizične. Pogrešan savet o simptomima, lekovima ili odlaganju pregleda može dovesti do toga da osoba zanemari ozbiljan problem i izgubi dragoceno vreme.
Foto: Shutterstock
AI nije lekar i ne može da preuzme tu ulogu
Lekari godinama upozoravaju na opasnost samostalnog postavljanja dijagnoza putem interneta, a razvoj čet-botova doneo je novu verziju istog problema.
Dijagnostika nije samo prepoznavanje simptoma, već uključuje razgovor sa pacijentom, fizički pregled, analize i medicinsko iskustvo.
Veštačka inteligencija može pomoći u pronalaženju opštih informacija, objašnjavanju medicinskih pojmova ili pripremi pitanja za lekara, ali ne bi trebalo da bude zamena za stručnu procenu.
Ko je odgovoran kada AI pogreši?
Sa sve većom upotrebom generativne veštačke inteligencije otvara se i pitanje odgovornosti. Da li posledice pogrešnog odgovora snosi kompanija koja je napravila alat, korisnik koji je savet primenio ili niko?
Ova pitanja postaju sve važnija kako AI sistemi postaju deo svakodnevnog života, posebno u oblastima gde greške mogu imati ozbiljne posledice.
Kompanije uvode zaštite, ali korisnici moraju biti oprezni
Kompanije koje razvijaju AI tehnologiju stalno rade na poboljšanju zaštitnih mehanizama kako bi sistemi prepoznavali rizične medicinske upite i usmeravali korisnike ka stručnom mišljenju.
Ipak, nijedan sistem nije savršen, pa odgovornost ostaje i na korisnicima.
BONUS VIDEO
Gugl je objavio nove Uslove korišćenja za Gugl Plrej, koji će važiti od 29. jula 2026. godine o po prvi put jasno naveo da sistemske Android usluge mogu koristiti mobilne podatke u pozadini, čak i kada korisnik ne koristi uređaj ili kada je ekran zaključan.
Wi-Fi signal je zapravo radio-talas, a to znači da je neverovatno osetljiv na okolinu. Mnoge stvari koje koristimo svakodnevno u kući deluju kao neprobojni zidovi za vaš ruter.
Veštačka inteligencija može za nekoliko trenutaka da generiše lozinku koja izgleda veoma složeno, ali nova istraživanja ukazuju da takve kombinacije možda nisu toliko bezbedne koliko korisnici misle.
Kompanija OpenAI saopštila je da je tokom internog bezbednosnog testiranja jedan autonomni agent, zasnovan na njenim najnaprednijim modelima veštačke inteligencije, izašao iz predviđenog okruženja.
Gugl je objavio nove Uslove korišćenja za Gugl Plrej, koji će važiti od 29. jula 2026. godine o po prvi put jasno naveo da sistemske Android usluge mogu koristiti mobilne podatke u pozadini, čak i kada korisnik ne koristi uređaj ili kada je ekran zaključan.
Dodaj komentar