Nela Vidaković o Maloj Cani

Poznata pevačica Nela Vidaković otvorila je dušu o trenutnom stanju na muzičkoj sceni i priznala da se njene kolege masovno žale na nedostatak posla, dok je ona otkrila da peva čak i na proslavama razvoda brakova. Nela se osvrnula i na odnos pokojnog Andrije Bajića i Male Cane, ističući da je snimci tužne udovice duboko pogađaju zbog sopstvene porodične prošlosti.

“Kolege se žale iskreno da nema posla, kao što je prošle godine bilo, a zašto je to tako ne znam. Sad se pevaju i razvodi, ja sam pevala jednom. Žene je toliko bila srećna, toliko smo se dobro proveli, onda sam shvatila koliko je dobro kad imaš dobar brak i kad se dobro razvedeš” – pričala je Nela Vidaković.

“Ja sam imala prilike da ih upoznam. Ja ne znam šta ona peva, možda sam i čula neku pesmu, ali ne mogu da se setim. Nemam ništa protiv razlike u godinama. Ne znam šta bih rekla. Naletela sam na par snimaka, teško je, vidi se da žena tuguje. Ja sam potekla iz porodice u kojoj je bio nesklad, pa me to pogodi. Ne znam, nisam živela sa njima” – rekla je pevačica.

Mala Cana je napustila kuću u kojoj je živela sa Andrijom, a kako nam je objasnila, potpisan je ugovor, kojim je on ostavio vikendicu ćerkama.

– On ima tu vikendicu koja se vodi na njega. On je hteo da je prepiše na mene, a ja sam mu rekla: „Dok si ti živ i dok ti dišeš, to je tvoja kuća na tvoje ime, tvoje prezime.” Čak sam uspela da prebacim i račune na njegovo ime i prezime, da sve stiže tu. On je njima dao tamo kuću za koju su one napisale podelu. Isto posedujem kao dokaz. On je bio uveče uznemiren jako i rekao: „Idemo za Beograd, da rešimo to.” Pitala sam ga: “Jesi ti video šta potpisuješ?” On je rekao: „Ne. Sad ću da im tražim.” Međutim, mi smo dobili ugovor koji je sastavljen gde on nije imao čak ni pravo užitka. Kada smo otišli kod notara, bile su dve ćerke, starija i mlađa. Srednja je bila na moru. I počeli su da čitaju. Ja sam mu samo jedno rekla: “Andrija, ja ću potpisati sve, ali, da li ti znaš šta znači nemati pravo užitka? Jesi ti to tražio?” On je ćutao, gledao me. On je meni rekao: “Ja ne znam šta ću da radim. Ja ne znam više kome da idem.” Onda je u jednom momentu rekao: “Meni dođe da odem da se obesim u garažu.” Ja kažem: “Jesi ti normalan? Šta pričaš, priseban čovek? Zašto da se besiš, zbog koga?” “Molim te”, kaže, “potpiši, molim te potpiši.” On je mene molio da potpišem pošto sam ja kao supruga isto imala pravo užitka. Rekla sam da ću potpisati, ali i istakla da zna kad bude to potpisao da više nemaš nekakve veze sa tim, da može da bude samo gost, ta kuća se više ne vodi na tebe. Znači, vodiće se na njih. I kad smo seli kod notara i kad je pročitala notarka sve to, on je rekao: “Ja imam nešto da dodam. Da li možete samo da upišete da imam pravo užitka?” One su skočile i rekle: “Štaaa?” Počele da se deru: “Ona te nagovorila.” Ja sam za sve bila kriva. To se dodalo i odštampalo. One su bile uznemirene i ljute zbog toga što je on tražio pravo užitka. Ta notarka je rekla: “Gospođo, svaka vam čast na ovome”, a njemu je rekla da želi lep i dug život.