radiobalkanfox
Koliko se samo puta dogodilo da pogledamo neki film i kažemo sebi: “Meh. Ovo je moglo biti bolje. Očekivao sam više.” Važi isto za sve ostale oblike umetnosti i zabave. Postoji recimo neki autor čije prethodne radove volimo, nestrpljivo iščekujemo šta će novo predstaviti, a onda dođe dan kada se pojavi to novo i sva reakcija svede se na sleganje ramenima i to “meh”. Što se mene tiče, a znam da se mnogi neće složiti, Stiven Spilberg NIJE jedan od takvih autora.
Stiven Spilberg Foto: Shutterstock
Ne sporim njegov uticaj na moderni film, ne samo holivudski. Kao autor je jedan od najuticajnijih dosad, ostavio je znatnog traga i na način distribucije filmova i nastanak blokbastera u današnjem smislu. Ostavio je neizbrisiv trag kod filmofila moje “ikserske” generacije, i iako se danas mogu naći džangrizavi matorci koji će reći da su on i, recimo, Džordž Lukas pretvorili umetnost u zabavu i samim tim je degradirali, sumnjam da čak i takvi nisu bar nekad uživali u avanturama Indijane Džounsa ili zazirali od mora kad se sete “Ajkule”.
Džordž Lukas Foto: Profimedia
Ali pošteno je i reći da je Spilbergova filmografija izuzetno neujednačenog kvaliteta, a mnogi ljudi u koje spadam i sam odavno su izgubili interesovanje za njega. Sticajem okolnosti pogledao sam njegov najnoviji film “Dan razotkrivanja”. Počeo sam da ga gledam bez ikakvih očekivanja. Teme zbog kojih bih nekad možda čak i pohrlio u bioskop: NLO, vanzemaljci i tajne institucije koje se trude da spreče javnost da sazna o njima, danas su mi potpuno prevaziđene.
Dokumentarac o Bobu Lazaru, o kome sam nedavno pisao, čak je počeo da budi paranoika u meni, da služe da skrenu pažnju s nekih drugih mračnih spoznaja. Zato me film nije razočarao, tačno je onakav kakav sam očekivao od ostarelog Spilberga. Kao mlađi, on se mnogo uspešnije bavio tim temama, i to s različitim tonom, dovoljno je spomenuti “Bliske susrete treće vrste” ili “I-tija vanzemaljca”.
Stiven Spilberg Foto: Christopher Tamcke / Shutterstock Editorial / Profimedia
Onda je došao u fazu da je poželeo da se bavi ozbiljnijim temama i tu su stvari već šarene, “Šindlerova lista” je odlična, “Amistad” nepodnošljiv, dok je “Minhen” mnogo bolji nego na prvo gledanje. I sada je taj legendarni režiser poželeo da se vrati temi koja ga je proslavila, pa smo dobili “Dan razotkrivanja”, film čoveka koji izgleda da živi u ubeđenju da je mlada publika i dalje ista ona mlada publika od pre pola veka. Nije, dragi Stivene, nije. Čak ni moja generacija ne može gledati ovo mladim očima; vid mi odavno nije ono što je nekad bio, a ako predugo sedim i počnem da se dosađujem, ne vrpoljim se na isti način kao što sam kao klinac… da ne opisujem sad tegobe čoveka na ivici starosti.
Gledali smo dovoljno filmova da odmah znamo da ovo dvoje glavnih junaka povezuje nešto u vezi s vanzemaljcima. Glavni muški je Edvard Snouden s Temua, koji bi (poput Snoudena, ako ćemo realno) da objavi svetu ono što svi znamo, a to je da američka vlada ima kontakt s vanzemaljcima, ali to krije! Inače, ti “ljudi u crnom” koji nemaju ni trunku jezivosti kao oni iz urbanih legendi ponašaju se tako da im čovek ne bi nacrtane ovce prepustio da čuvaju, kamoli tajnu ovih razmera.
Nikola Popević Foto: Zorana Jevtić
A to gledamo u svetu gde Mosad zaista izvodi akcije kao da su iz akcionih trilera. Spilberg je u nekom trenutku počeo svesno da ublažava svoj rad, čak je naknadno brisao oružje iz ruku agenata iz “I-tija”, ali svet je danas mnogo ozbiljnije i strašnije mesto, te se u “Danu razotkrivanja” uopšte ne oseća opasnost trećeg svetskog rata, štaviše, ta pretnja deluje smešno u odnosu na ono što vidimo u stvarnosti. Glavni ženski lik i da ne spominjem.
Da li je film bar donekle zabavan? Pa onako. Vidi se da režira majstor za akciju, ali to nije dovoljno. A i tužno je malo, čak i za nepoklonike Spilberga poput mene, jer izgleda kao da je u ovo uložen trud, ali naprosto autor više ne zna kome se tačno obraća i pokušava da kanališe nekadašnjeg, davno prošlog sebe.
Dodaj komentar