Nikola Popević o filmu “Po svaku cenu”

Šezdesetih godina prošlog veka rasizam je u Sjedinjenim Državama još uvek bio jedno od gorućih pitanja, pogotovo u južnim državama, gde je segregacija bila najizraženija. Tadašnji predsednik Lindon Džonson sproveo je niz mera da bi rasnoj segregaciji stao na put, ali to nije prolazilo bez otpora. Kju-kluks-klan u to doba više nije bio mnogoljudna organizacija kao nekoliko decenija ranije, ali održavao se na lokalu i policija je često žmurila na jedno oko kad su međurasni incidenti u pitanju.

Na kraju krajeva, spomenuti King i Malkolm Iks završili su tragično, baš kao i Vernon Damer, čovek čije ubistvo pokreće istragu u gradiću Hatisberg u Misisipiju. Istragu vodi crni agent FBI, što je tada u južnim državama bila retkost. Posebnu dimenziju ovom slučaju, a film je delom zasnovan na istinitim događajima, dalo je angažovanje Gregorija Skarpe, jednog od najpoznatijih mafijaških plaćenih ubica.

Skarpa je prethodno već bio angažovan na sličnom slučaju – na nestanku trojice antirasističkih aktivista 1964. godine. Mafijaškim tehnikama saslušavanja, dakle surovim batinama, Skarpa je izvukao podatke o tome gde se nalaze tela likvidiranih aktivista. Dve godine kasnije, ovaj očigledni psihopata angažovan je i da pomogne dovođenju pred lice pravde ljudi odgovornih za smrt Vernona Damera.

Skarpu s naročitim guštom igra Mark Volberg, kanališući prilično Harvija Kajtela iz mlađih dana, s kočopernim njujorškim stavom, ciničnim humorom i nekom vrstom prigušene nervoze čoveka koji se trudi da ostane smiren, a može da teško povredi ili ubije, a da ne trepne. Crni agent, u filmu Vejn Stajder, zapravo ovlaš baziran na stvarnom agentu Lindliju Devekiju, vraća se u svoj rodni kraj, naučen u Čikagu da sve radi po propisu.

Uparivanje takvog čoveka s hodajućom tempiranom bombom kao što je Skarpa, dovodi do haotične i turbulentne istrage, ali oba lika utiču jedan na drugog, te čak i psihopatski Skarpa u jednom trenutku deluje kao glas razuma koji shvata da na ljutu ranu mora ljuta trava i nikako drugačije.

Na film su u Americi, iako ga je režirao Afroamerikanac, kritičari reagovali podeljeno. Javljali su se glasovi koji su negodovali zbog interne dinamike belca i crnca, gde ovaj prvi očigledno ima primat, iako je čovek potpuno van zakona. Sklonim da u svemu vide nekakav rasizam, delu američke javnosti promakla je zanimljiva Skarpina opaska da ni njegovi roditelji, kao italijanski imigranti, u menjajućem sistemu nisu prošli baš najbolje, ali su još gori tretman imali Irci.

Skarpin stav prema životu i poslu neraskidivo je vezan za nasilje, a zanimljivo je da je upravo to i okosnica američke politike. Crni agent nema drugog izbora do da i sam pribegne nasilju, što je manje-više kliše američkog krimi-filma.

“Po svaku cenu” ostavlja mučan utisak prikazujući jedno društvo u kome je svaka pobeda Pirova. Inicijativa predsednika, na papiru humana, sprovodi se nehumanim metodama, gde i “dobri momci” nisu preterano bolji od standardno primitivnih pripadnika KKK. I sam naslov govori o tome kako država sprovodi svoju politiku, a angažovanje okorelog mafijaša prikazuje makijavelistički odnos prema rešavanju problema.

Stvar će biti rešena svim sredstvima, a potom će pobednici napisati istoriju i zvanične verzije događaja. Među dvojicom protagonista stvori se neka vrsta partnerstva koje zaliči i na drugarstvo, ali film od početka stavlja do znanja da niko tu neće izaći kao bolji čovek, samo će cilj po svaku cenu biti postignut.