Nikola Rokvić o borbi oca Marinka sa opakom bolešću: “Znali smo da nema pomoći”

Porodica je godinu dana lavovski pokušavala sve da pomogne, nadajući se čudu do samog kraja.

Nikola je podelio osećaj nemoći, ali i saznanje da je nekad potrebno pustiti dragu osobu da ode.

Pevač Nikola Rokvić je u emotivnoj ispovesti za “Blic”izneo detalje o poslednjim mesecima borbe sa bolešću njegovog oca Marinka. Kako je istakao, nijednog trenutka nisu odustali i da su se godinu dana lavovski borili.

Otac vam je bio velika podrška. No, koliko vam je bilo teško da ga poslednjih meseci pred smrt gledate nemoćnog iako se Marinko do poslednjeg trenutka borio i nije hteo da se preda. Koliko ste se vi osećali nemoćno kad ne možete da mu pomognete, a želit svom snagom?

– Pa, mislim da svako ko je prošao kroz neke teške situacije, da li bolest najbližih, je prošao kroz to, jednostavno nemoć. Mi smo od starta znali da tu nema pomoći, jednostavno kakva je dijagnoza bila, ali čovek se bori, uvek nada poslednja umire, i boriš se do kraja. I stvarno smo se onako godinu, godinu dana herojski borili i nismo odustajali. Ali naravno, kad dođe taj neki trenutak gde si sve dao i shvatiš da više nema pomoći, jednostavno nekada treba znati pustiti čoveka da ode. To su ti neki trenuci koji su teški za porodicu, ali to je jednostavno život. Ali eto, za nas hrišćane je to jedna stvar koju svi čekamo i živimo za taj dan i trenutak, i ako si uspeo u svom životu, a pogotovo kroz bolest, ako sagledamo tom jednom širom slikom. Bolest može da bude nekom i blagoslov, da imaš neko vreme dato koje neke stvari možeš da uradiš, da sagledaš iz drugog ugla. Jer mi kad smo zdravi, kad smo puni snage, mi smo silni, i onda ne vidimo neke stvari, činimo neke stvari koje možda i nisu toliko na spasenje naše duše. A u bolesti ti čovek nekako ipak sagleda svoj život ceo i može nekako da namesti sve te neke stvari kako treba. Tako da, ovaj, jednostavno u tim nekim teškim trenucima, naravno po ljudskoj prirodi bude teško, ali ti onda Gospod, ako si na tom putu, da tu jednu utehu i saznanje da ipak tu nije kraj – rekao je Nikola Rokvić.

Verovatno je Marinko u tim trenucima, u bolesti, video koliko je voljen?

– Naravno, i to sam više puta rekao. U tim trenucima ti jednostavno nekako stalno treba da nam bude tu. Nije ti bitno koliko, da li imaš jednu kuću, dve kuće, jedan stan, ovakva kola. Mislim, svi mi kroz život se borimo da pridobijemo što više i da zaradimo i da lepo živimo. Ali u tim trenucima ti ostaje samo ono dobro što si činio i ono loše što si činio, i naravno porodica koja je uz tebe.Tako da su to, ipak najbitnije stvari.

Evo kakav je zapravo privatno

Neko ste ko je blage naravi, međutim, svako od nas ima onih žutih minuta koji nas izbace iz takta. Kako u tim situacijama reagujete?

– Pa trudim se da se smirim i budem smiren. Ali, naravno, kao i svaki čovek, i mene nekad izbaci, možda nepravda, licemerstvo, i te neke ljudske osobine koje, ako dugo traju, a sa druge strane ulaze u tvoj nek životni prostor i imaju na neki način atak na tebe, onda ja znam: ajde, trpi, trpi još. I onda kad dođe do neke ivice, znam i da planem i eksplodiram. Ali ranije sam to sve držao u sebi i trpeo, ali sam shvatio da ipak je možda bolje nekad i izbaciti sve to iz sebe, pa ako treba, posle i čovek i da se izvini, je okej. Bolje nego da drži čovek u sebi i da stvara sebi neke frustracije i, ovaj, neke još, ne daj Bože, teže stvari.

BONUS VIDEO:DARIO JE VELIKA LJUBAV Nikola Rokvić o polubratu i poslednjim Marinkovom danima: Nije bilo pomoći