Nosim njegova odela, on bi sada rekao…” Sin Bate Živojinovića otvorio dušu: “Otkako sam sebe uhvatio u laži

Danas, 22. maja, navršava se 10 godina od smrti legendarnog glumca Bate Živojinovića, a njegov sin Miljko Živojinović otvorio je dušu i progovorio o svom ocu.

Opelo je održano na Batinom grobu u porti crkve u njegovom rodnom mestu Kovačica, gde su njegovi posmrtni ostaci preneti pre dve godine.

– Ja sam već ponovio nekoliko puta, mada se bojim da ne dosadim ljudima koji to slušaju i koji prate Batu, da sam od trenutka kad je on otišao – znači pre 10 godina – osetio potrebu da beležim neke njegove reči. To je meni izgledalo, a i još mi se danas čini, kao da je on tu sa mnom, kao da mi se spustio na rame i da mi šapuće na uvo. To su na stotine, bukvalno na stotine, njegovih misli, rečenica, duhovitih komentara i nečega što se pokazalo kao zaista nezaboravno jer je originalno i jedinstveno – započeo je Miljko.

– Onda sam počeo te njegove misli i pošalice da beležim, i evo to traje već 10 godina. U jednom trenutku sam počeo da pišem knjigu o njemu i majci, koja će se zvati “Lula i Bata”. Zelim da u toj knjizi te njegove misli i izreke ne budu samo taksativno poredane, nego da im dam kontekst.Tako će svaka njegova misao biti stavljena u odredenu situaciju, podsetićemo se kad se to desilo i kako. Nekako bih rekao da se tu više ne radi o meni, nego isključivo o njemu. Njegova snaga duha i karaktera bila je izuzetna, čim ga i posle toliko vremena pamtimo, sećamo ga se i ímamo utisak kao da je tu, medu nama – iskren je bio Miljko.

Foto: Telegraf

Otkrio je i koja očeva rečenica će mu zauvek ostati urezana u sećanju.

– Odmah ću da vam kažem šta bi on sad vama rekao: “Nemate vi vremena mene da saslušate.”, na primer, ili ona čuvena kad kaže: “Otkad sam sam sebe uhvatio u laži, više ne verujem nikome.” Takode i “U životu igraš ili glavne ili sporedne uloge”, “Politika je ku*va, s kojom smeš da legneš u krevet, ali ne smeš da zaspiš”. Ja to čuvam i u laptopu i u telefonu, pre svega zbog pisanja, ali dolaze situacije gde se te misli same javljaju – priča Batin sin.

On je zatim progovorio o knjizi koju završava:

– Odlično napreduje. Fino ide, ne zurimo nigde, pošto ima i drugih obaveza. Završavamo Batinu monografiju. To nam je stvar broj jedan, jedan kapitalan projekat: tri toma po 330 strana, a uz njega ide prateći i dokumentarni film. Prvi tom je autorsko delo profesora Bože Zečevića, koje je briljantno napisano. Drugi tom čini 100 savremenika koji govore o Bati. Medu njima su poslednji razgovori i intervjui s Dobricom Cosićem, Vladom Veličkovićem, Ljubom Popovićem, Brankom Lustigom… To su sve ljudi koji su otišli i koji su ostavili ogroman doprinos kulturi. tom je njegova filmografija, s tačnim poda ko u njima igra, ko je reditelj, scenarista, ko j muziku, montažu, scenografiju, kostimog zajedno sa novinskim kritikama ili Batinin komentarima o tim filmovima. Mislim da će zaista biti nešto čime ćemo moći da se ponosimo jer je dvojezično uradeno. Levi stibacac je na srpskom, desni na engleskom, i tako ide svih 1.000 strana.

Na konstataciju da su Kinezi želeli da snime film o životu njegovog oca, Miljko govori:

– Kinezi stalno snimaju dokumentarne filmove o Bati i mislim da oni njega smatraju svojim glumcem. U to sam se uverio u februaru, kad sam bio u Pekingu i u Lijujangu, gde se održavao veliki internacionalni festival First, 20. po redu. Bata u Muzeju filma u Pekingu, koji je jedno ogromno zdanje, ima dva postera u stalnoj postavci. Jedan je iz filma “Valter brani Sarajevo”, drugi iz filma “Most”. Direktorka muzeja nas je zamolila da ostanemo na vezi i da joj pošaljemo sve što smatramo interesantnim – garderobu, rekvizite iz rilmova, postere. Ta stalna postavka prati celu istoriju kineskog filma i u njoj Bata ima značajno mesto – priča Miljko.

Osvrnuo se na to i kolika je odgovornost biti sin jedna toliko velike legende, kao i koliko breme nosi na ledjima.

– Velika je odgovornost svakako, zato što su pojačana svetla i mikrofoni sa svih strana ka meni, mojoj sestri i našoj deci, ali to je potpuno normalno. Svako je radoznao da vidi kakvi su članovi porodice neke poznate ličnosti jer to daje celokupan kontekst nečijoj ličnosti. Ljudi žele da vide da li je ta ličnost uspela profesionalnu karijeru da uskladi s privatnim, porodičnim, životom. Ja to tako doživljavam, nimalo mi ne smeta i smatram da je potpuno logično. Medutim, moram da kažem da je za naše vaspitanje, ponašanje i karijere najzaslužnija majka Lula. Ona je bila ta koja je izgurala i njegovu karijeru i naše školovanje. To nije bilo nimalo lako jer slobodna profesija i ogromna popularnost nose izuzetno mnogo izazova, kao što ih i danas sve poznate ličnosti imaju u svojim brakovima.

Otkrio je i da li će se snimati film inspirisan životu Bate Živojinovića.

– Na tome intenzivno radim i želim da napravim taj film. Naravno, ne mogu to da izvedem privatno, iza toga mora da stane drzava. Kad sam bio u Kini, razgovarao sam s njihovim poznatim glumcem i rediteljem Džang Venom. S njim sam proveo mnogo vremena i nadam se da će ga pozvati na filmski festival na Zlatiboru u septembru. On mi je rekao: “Hoću da igram u tom filmu o Bati.” Ja sam se našalio i rekao: “Ne možeš da igraš Batu, imaš kose oči.” Naravno, shvatio je šalu i rekao: “Napravićemo takav scenario da bude mesta i za kineske prijatelje.’

(Telegraf.rs)