Običaji i verovanja na Veliki četvrtak, za zdravlje i sreću

Na dan kada se sećamo nekoliko važnih događaja iz poslednje nedelje Isusovog života neguje se više običaja i verovanja

U nedelji koja se završava obeležavanjem Uskrsa, tzv. Stradalnoj ili Strasnoj nedelji, svaki dan se označava posebno, pa tako Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Veliki četvrtak.

Veruje se da je Veliki četvrtak, prema biblijskom predanju, jedan od najznačajnijih dana u Hristovom životu, jer su se tada dogodili sveto pranje nogu učenicima, tajna večera, čudesna Isusova molitva i izdajstvo i hapšenje.

Na ovaj dan sećamo se poslednjeg obedovanja Isusa Hrista, odnosno Tajne večere, a to prati niz verovanja i običaja.

Na Veliki četvrtak se u hramovima se služi liturgija Svetog Vasilija Velikog, a na ovaj dan je ustanovljena i sveta tajna pričešća, te se veruje da će i velikim grešnicima koji se pričeste gresi biti oprošteni.

 

Veliki četvrtak u srpskim narodnim običajima

Kako se navodi u Vukovom „Rječniku“, Veliki četvrtak je „ratarski pir“, odnosno slava orača, a u prošlosti je postojao običaj da oni odu u njivu zaprežnim kolima, sa stokom, i ne rade ništa. Tada se nije ni veselilo, već samo okupljalo.

Kuća se detaljno čisti na praznik, sve što može terba da bude obrisano i oprano, a ovaj dan se vezuje i za „prečišćavanje vode“ jer se verovalo da kupanje na Veliki četvrtak donosi zdravlje i lepotu, pa se tako obavezno svi ukućani, s naglaskom na decu, kupaju da prizovu zdravlje, a voda se ritualno „čistila“ tako što se u nju ubacivao srebrni novčić.

Neki pravoslavci na ovaj dan farbaju i ukrašavaju jaja ili makar počinju s tim.

 

* Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

 

BONUS VIDEO

Farbanje jaja nije započeto kao hrišćanski običaj

 

( Glossy, T.S.R. )