Običaji plemena Mursi i Surma

Plemena Mursi i Surma naseljavaju izolovanu i teško pristupačnu dolinu reke Omo na jugozapadu Etiopije. Iako su u pitanju dve etničke grupe sa sopstvenim jezicima i identitetima, dele gotovo identične stočarske običaje, društvenu strukturu i vizuelne tradicije po kojima su postali poznati širom sveta.

Kada devojčica napuni 15 ili 16 godina, majka ili druga ženska rođaka joj raseče donju usnu i izvadi dva ili četiri donja prednja zuba. U usnu se ubacuje mali drveni klin kako rupa ne bi zarasla.

Tokom sledećih nekoliko meseci ili godina, stavljaju se sve veći glineni diskovi koje žene same izrađuju i ukrašavaju. Rupa se rasteže dok usna ne postane dovoljno velika da prihvati tanjir prečnika i do 12–15 centimetara.

Ovako izgledaju članovi plemena Mursi:

Uprkos čestoj zabludi na zapadu da je praksa nastala kako bi se žene učinile nep privlačnim robovlasnicima, za Mursije je tanjir simbol ženske zrelosti, ponosa i lepote. Što je tanjir veći, to je devojka cenjenija, a njen otac može dobiti veći miraz u stoci (ponekad i preko 50 grla stoke). Danas devojke imaju pravo da izaberu da li žele da probuše usnu, mada je društveni pritisak i dalje izuzetno jak.

Pored usnih tanjira, život muškaraca obeležen je surovanjem i pokazivanjem snage. Posebno mesto zauzima Donga – ritualna borba dugačkim, teškim štapovima. Mladići se bore bez zaštitne opreme s ciljem da onesposobe protivnika. Pobednici stiču ogroman ugled u plemenu i naklonost devojaka, ali ove borbe nisu bezazlene; opasne povrede, prelom kostiju, pa i smrtni ishodi nisu retkost.

Svedočenja putnika, antropologa i samih pripadnika plemena oslikavaju sudar dve potpuno različite civilizacije.

Svedočenje istraživača i fotografa (zabeleženo u dolini Omo):
“Kada prvi put sretnete ženu iz plemena Mursi bez njenog tanjira, prizor je zapanjujući. Rastegnuta usna visi ispod brade kao mlohava traka mesa. Međutim, onog trenutka kada stavi ukrašeni disk, njeno držanje se potpuno promeni. Ona ne nosi taj tanjir sa stidom, već sa neverovatnim ponosom. Pokazala mi je svoj najveći tanjir koji nosi samo tokom svečanosti i objasnila da bez njega oseća kao da je ‘nekažnjeno obnažena’. Za njih, to je stvar identiteta bez tanjira, ti nisi prava Mursi žena.”

Svedočenje devojke iz plemena Suri (prikupljeno u antropološkoj studiji):
“Bilo je izuzetno bolno kada su mi rasekli usnu i izvadili zube. Nedeljama nisam mogla da jedem ništa osim tečne kaše, a rana se lako inficirala. Ali nisam htela da odustanem. Kada vidiš starije žene bez tanjira, svi o njima pričaju kao o lenjim ili strašljivim. Ja sam želela da se udam za dobrog stočara i da moja porodica bude ponosna na mene.”

Danas su Mursi i Surma izloženi velikim promenama. Izgradnja brana na reci Omo i oduzimanje tradicionalnih pašnjaka ugrožavaju njihov stočarski način života. Sa druge strane, masovni turizam doneo je novi vid ekonomije: turisti plaćaju fotografisanje žena sa tanjirima, što je promenilo odnos plemena prema sopstvenim običajima — od svetog obreda do izvora brze zarade.