Od koje hrane dolazi do moždanog udara?

Moždani udar predstavlja jedan od vodećih uzroka smrti u svetu, a nastaje kada deo mozga ne dobija dovoljno krvi, najčešće usled začepljenja krvnog suda ili krvarenja u mozgu. Iako se najčešće javlja kod osoba starijih od 65 godina, može pogoditi i znatno mlađe ljude, pri čemu su pušenje, dijabetes, povišeni holesterol i visoki krvni pritisak među glavnim faktorima rizika. Međutim, dobra vest je da na značajan deo ovih rizika možemo sami uticati promenom svakodnevnih životnih navika.

Direktorka Centra za moždani udar u njujorškim bolnicama Mount Sinai i Mount Sinai Morningside, neurolog dr Kerolin D. Brokington, naglašava suštinu preventive.

– Zdravo starenje i prevencija moždanog udara nisu rezultat jedne odluke ili jednog postupka, nego svakodnevnog ritma brige o telu, umu i celokupnom zdravlju – kaže doktorka.

Evo kojih 7 zlatnih pravila dr Brokington preporučuje svojim pacijentima, a primenjuje ih i u sopstvenom životu:

Redovno vežbajte

Dr Brokington odlazi u teretanu najmanje tri puta nedeljno, ali se trudi da fizičku aktivnost uključi i u sasvim obične svakodnevne obaveze. Umesto lifta uvek bira stepenice, a kada god je u mogućnosti, do prodavnice ide peške umesto automobilom. Redovno kretanje je od ključne važnosti jer pomaže u kontroli telesne težine, krvnog pritiska i drugih faktora povezanih sa rizikom od moždanog udara.

Ne preskačite lekarske preglede

Čak i kada se osećate potpuno zdravo, redovni preventivni pregledi mogu otkriti zdravstvene probleme koji dugo ne daju nikakve očigledne simptome. Ova doktorka vodi računa o redovnim godišnjim pregledima i dodatnim kontrolama po potrebi. To je posebno važno kod stanja poput povišenog krvnog pritiska i holesterola, koja godinama mogu ostati neprimećena.

Kontrolišite krvni pritisak

Visoki krvni pritisak je jedan od najvažnijih promenljivih faktora rizika za nastanak moždanog udara. Dr Brokington zbog toga redovno meri pritisak i kod kuće. Prilikom merenja koristi pritiskomer uvek na istoj ruci kako bi rezultati bili uporedivi. Ukoliko su vrednosti učestalo povišene, važno je posavetovati se sa lekarom, a nikako samostalno menjati terapiju ili donositi zaključke na osnovu samo jednog merenja.

Birajte zdraviju hranu

Zdrava ishrana ne podrazumeva da zauvek morate da se odreknete omiljenog dezerta ili hrane u kojoj uživate. Doktorka ističe da i sama povremeno uživa u takvim namirnicama, ali većinu vremena prednost daje nutritivno bogatijim izborima. Ovakav dugoročno održiv pristup pomaže u kontroli telesne težine, krvnog pritiska, šećera u krvi i holesterola.

Dajte prednost kvalitetnom snu

Dobar i kvalitetan san nije samo način da se sutradan osećate odmornije, već predstavlja važan stub brige o celokupnom zdravlju. Neurolog zbog toga održava redovne i zdrave navike spavanja. Umesto da nedostatak sna konstantno nadoknađujemo vikendom, daleko je korisnije težiti svakodnevnoj rutini koja obezbeđuje dovoljno odmora iz noći u noć.

Odmaknite se od ekrana

Mobilni telefoni, računari i televizori lako mogu da zauzmu svaki naš slobodan trenutak, zbog čega dr Brokington svesno odvaja vreme bez digitalnih uređaja. Na taj način stvara prostor za čitanje, opuštanje i meditaciju, pružajući umu neophodan predah od neprekidnog priliva novih informacija. Ograničavanje vremena pred ekranom naročito je korisno ako nam večernje gledanje u ekran oduzima vreme predviđeno za san, kretanje ili druge zdrave aktivnosti.

Negujte odnose sa drugim ljudima

Doktorka redovno održava kontakt sa prijateljima i članovima porodice kako bi očuvala svoju društvenu mrežu. Društvena povezanost je izuzetno važna za zdravlje mozga jer druženje aktivira brojne mentalne procese — od pamćenja i pažnje do komunikacije. Zato telefonski razgovor, kafa sa prijateljicom ili porodično okupljanje nisu samo ugodan način provođenja vremena, već i neophodan deo zdravog životnog ritma.

Bonus video:

(Espreso/BlicŽena/Vladana Jokić/Prenela: N.J)