Odakle zec u priči o Vaskrsu? Iznenadićete se kad saznate pravu istinu

Poslednjih decenija zec je kako u svetu, tako i u Srbiji postao najprepoznatljiviji simbol Vaskrsa, pa se tako u mnogim domovima mogu videti raznorazne vaskršnje dekoracije koje podrazumevaju sve što ima veze sa ovom životinjom.

„Uskršnji zeka“ kako ga mnogi nazivaju nema baš nikakve veze sa crkvom i Isusom, a odakle onda on u priči o Vaskrsu?

Zeca možda nema u Bibliji, ali su zato paganska verovanja prepuna priča o njemu. Izvorni „uskršnji zeka” drevni je simbol plodnosti i ponovnog rođenja, a mnogi ga povezuju sa narodnim obredima.

Foto: Shutterstock

Paganski simboli, legende… 

Legenda kaže da je zec bio simbol Eostre – paganske germanske boginje proleća i plodnosti. Zečevi tokom svoje mladosti mogu proizvesti nekoliko legla godišnje. Nelogično je povezivati, na prvi pogled, jer zec ne nosi jaja, pa je veza sa uskršnjim jajima nelogična.

Prema legendi, Eostra je spasila pticu koja je umirala od hladnoće pretvorivši je u zeca kako bi je zaštitila od hladnoće. Eostre nudi siromašan zečev smeštaj u zamku, a zec je svake godine boginji, kao i deci širom sveta, poklanjao jaja.

Druga legenda kaže da su uskršnje jaje i zec stari simboli egipatske boginje Astrate, od koje su rođene Eostra i Ostara, a nazivi za Uskrs – Oestern, Eastern – izvedeni su iz njihovih imena.

Zečevi su od davnina bili simbol plodnosti, dok je proleće simbol ponovnog rađanja. Iako zečevi ne polažu jaja, veza sa njima došla je gotovo prirodno.

Foto: Shutterstock

Tokom vekova, ovi drevni simboli su se povezivali sa hrišćanskim praznikom Uskrsa, tako da su se dve tradicije spojile.

Uskršnji zec se prvi put pominje 1682. godine u nemačkim bajkama. Veruje se da se ovaj paganski simbol proleća i plodnosti najverovatnije spojio sa hrišćanskim tradicijama u Nemačkoj u 17. veku.

Tada je hrišćanski praznik Vaskrs postao zasenjen paganskim tradicijama koje su slavile preporod i plodnost.