radiobalkanfox
- Rehabilitacija deteta bila je duga i teška, a napredak sporiji u poređenju s drugom decom, što je često izazivalo emotivne slomove.
- Strpljenje je naučila kroz svakodnevnu borbu, shvatajući da ništa ne može da se postigne preko noći.
Saznanje da dete ima zdravstveni problem jedan je od najtežih trenutaka u životu svakog roditelja. Kada je otkrila da joj je sin rođen bez sluha, ova majka se suočila sa ogromnim izazovom – dečaka je trebalo naučiti da sluša i priča.
Iako je u početku mislila da nema pomoći, utehu i snagu je brzo pronašla posmatrajući teže slučajeve u bolnici, što joj je pomoglo da promeni perspektivu.
„Ja mislim da svaki čovek kada čuje da dete ima bilo kakav problem, pita se zašto meni. Ali odgovor ja znam. Znači, tako je od Boga. Nije bilo lako, ali nije bilo nešto što ne može da se reši,” priseća se ona početnog šoka. Gledajući decu sa mnogo komplikovanijim bolestima, naučila je da bude zahvalna na onome što ima: „I onda kažeš Bogu: ‘Hvala ti Bože da je samo ovo.’ Nema stajanja. Moraš da ideš dalje, moraš da se boriš, tražiš načine.”- rekla je ona za “Blic”.
I pored svega, Anica skromno ističe da njen put nije ništa naspram onoga kroz šta prolaze ljudi sa mnogo težim situacijama.
Trnovit put rehabilitacije i najvažnija lekcija – strpljenje
Borba za detetov napredak iziskivala je mnogo rada kod kuće i u školi. Iako danas o tome govori smireno, priznaje da proces nije bio nimalo lak, posebno kada bi primetila da druga deca napreduju brže od njenog sina, koji u tom trenutku nije mogao da izgovori prosto proširenu rečenicu.
„Ja sad kad pričam, to izgleda kao lagano, ali generalno ja sam u to vreme bila jako nervozna. Znaš kako druga deca napreduju, on ne napreduje,” iskrena je ona.
Pritisak je dovodio do emotivnih slomova sa obe strane: „I onda pored škole i kuće radiš. Pa plače on, plačem i ja, al’ na kraju smo došli. I tu sam naučila strpljenje. Strpljenje sve znači. Ne može ništa preko noći.” Pored svog sina naučila je da bude staloženija, da veruje u bolji ishod i da pusti vremenu da odradi svoje.
Cena stresa i pobeda nad okolnostima
Ovakva svakodnevna borba uzela je svoj danak. Nespavanje i konstantna briga i nervoza uticali su na njeno zdravstveno stanje, a utehu je privremeno pronalazila u hrani.
„Ja sam se jako puno ugojila u to vreme, da. Jesam. Znači kad sam nervozna onda samo hrana i u njoj sam tražila utehu,” opisuje ona te izuzetno stresne momente. Ipak, sve posledice koje je stres ostavio na nju posmatrala je kao sporedne, jer je pred očima imala samo jedan, najvažniji cilj: „Meni je samo bilo bitno da ja izdržim i da on počne da priča. I prošlo je. Sve prođe na kraju život. Proći ćemo i mi.”
Dodaj komentar