Oosbina ljudi koji imaju 100 godina

Kada se govori o faktorima koji određuju dug život, pažnja se gotovo isključivo usmerava na dijetetske navike i nivo fizičke aktivnosti. Međutim, nova istraživanja sprovedena među stanovnicima „Plave zone“ na Sardiniji ukazuju na to da bi presudna karika u lancu dugovečnosti mogla biti struktura ličnosti.

Prema nalazima psihološkinje Marije Kjare Fastame, objavljenim u International Journal of Applied Positive Psychology, upravo određene psihološke karakteristike oblikuju navike koje direktno utiču na kvalitet i dužinu života.

Naša ličnost kao ključ za dug život

Istraživanje je obuhvatilo 125 osoba starosti od 71 do 101 godine, podeljenih u dve grupe – stanovnike sardinijske „Plave zone“, gde je životni vek iznad proseka, i stanovnike obližnje zajednice sa sličnim socioekonomskim uslovima.

Cilj je bio da se utvrdi veza između osobina ličnosti i kvaliteta života u starosti.

Učesnici su prošli detaljne intervjue i testove, a istraživači su se fokusirali na model „Velikih pet“ osobina ličnosti: otvorenost, savesnost, ekstraverziju, saradljivost i neuroticizam.

Jedna osobina posebno se izdvojila

Iako između ove dve grupe nije bilo značajnih razlika u opštem zdravstvenom stanju, istraživači su uočili jednu ključnu odstupnicu. Stanovnici „Plave zone“ postigli su znatno bolje rezultate na skali otvorenosti.

Ovo nije mala stvar – otvorenost u ovom kontekstu znači neugasivu radoznalost, želju za stalnim učenjem i spremnost da se isprobaju nova iskustva, bez obzira na godine.

Takvi pojedinci aktivnije traže hobije i mentalne izazove, što ih prirodno drži vitalnim.

Kako obrasci ličnosti oblikuju dug život

Analiza svih ispitanika otkrila je jasne obrasce:

Otvorenost je povezana sa boljim mentalnim blagostanjem i aktivnijim načinom života.

Savesnost pomaže ljudima da budu zadovoljniji životom i lakše izlaze na kraj sa stresnim situacijama.

Neuroticizam je, očekivano, češće dovodio do lošijeg zdravstvenog kvaliteta života.

Potrebna su dodatna istraživanja

Autori studije naglašavaju da ličnost verovatno ne utiče na dugovečnost direktno, već kroz životne navike.

Radoznala osoba, koja voli da uči i istražuje, lakše će održati društvene kontakte i ostati fizički aktivna. Drugim rečima, karakter oblikuje ponašanje koje gradi osnovu za dug život.

Iako je reč o manjoj studiji koja ne može biti konačan dokaz, rezultati se nadovezuju na sve veći broj istraživanja koja potvrđuju značaj psiholoških faktora. Osećaj svrhe i prilagodljivost su podjednako važni za dugovečnost kao i ono što unosimo u organizam.

Zdravlje počinje od stava, a stogodišnjaci sa Sardinije su najbolji dokaz za to.

Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja medicinski savet. Za sve zdravstvene odluke konsultujte svog lekara.

(Espreso/Krstarica/DČ)